Феминистичка медијска декларација–Новинарки све више, а уређивачку политику креирају мушкарци

Феминистичка медијска декларација–Новинарки све више, а уређивачку политику креирају мушкарци

Протеклу недељу обележили су важни догађаји када су у питању медији и извештавање о женама. Најпре конференција под називом Kо је њу питао за мишљење – Жене у медијима у Србији, затим представљање Анализе медијског извештавања о насиљу према женама у период од 2019. до 2021. коју је реализовала група Новинарске против насиља према женама и најзад представљање Феминистичке медијске декларације Феминситичког културног центра Бефем које је одржано у Медија центру у Београду.

Циљ ставрања Феминистичке медијске декларације јесте промена начина медијског извештавања као и положаја новинарки с обзиром на то да је тренд феминизације професије све већи – новинарке у највећој мери раде на нижим позицијама као и на онима где је посао доста захтевнији, попут посла репортерки, док су менаџерске, уредничке и директорске позиције намењене мушкарцима. Па тако, новинарке бивају мање плаћене од својих колега новинара чиме се њихова радна права угожавају. Последњих година сведочимо све учесталијим нападима на новинарке, било онлајн кроз таблоидно извештавање и таргетирање, било у виду отворених претњи, па све до случајева обијања станова. Оваква атмосфера захтевала је и адекватну реакцију у виду писања Феминистичке медијске декларације која има за циљ да окупи медијске раднике и раднице и да одговори на неке од проблема у које су медији упали, а до којих до сада није било ангажовања.

Подаци истраживања Global Media Monitoring Project-а показују да су током 2020. године жене у свим медијима биле присутне свега 20 процената, што указује да нема напретка у последњих петнаест година од када је ово истраживање први пут спроведено у Србији. 

„Дакле то је увек нека експлицитна објектификација и сексуализација жена, тако да нам то указује заправо да се такав начин извештавања користи продаји маркетиншког простора у онлајн медијма и као резултат наравно нико није задовољан.Чак ни ти новинари који раде у редакцијама нису задовољни.Они најчешће неће да се потписују на такве текстове, неће ни да кажу где раде, дакле то су све неки различити проблеми који мислимо да могу бити решени тако што би се новинари организовали да направе нека своја удружења и синдикате“, сматра Александра Малишић учесница у писању Декларације.

Декларација је намењена пре свега новинарима и новинаркама јер су они и оне главни актери у производњи медијског садржаја.Декларација није састављена и формирана по принципу „одозго према доле“, већ супротно.

„Она је резултат једног партиципативног процеса на којем су учествовале новинарске, активистркиње за женска права, професорке са факултета које се баве питањима рода тако да смо из различитих перспектива имале утицај на формирање ове Декларације.  Због тога мислим да је свеобухватна јер тај мултидисциплинарни приступ омогућава да сагледамо целину, да не изоставимо нешто.Мислим да је то оно што највише даје квалитет овој Декларацији али и легитимитет јер је овај документ ипак дошао од заинтересованих страна у овом процесу“, закључује Александра.

Феминистичка медијска декларација настала је у марту месецу у Борковцу у склопу једне од активности пројекта Зелена феминистичка трансфезала коју је подржала Европска унија и Национална коалиција за децентрализацију.

Феминистичка медијска декларација представља почетни корак, а у наредном периоду ће постојати могућност потписивања овог документа чиме би се потписници обавезали да ће је примењивати у свом свакодневном раду како би умрежавање и побољшање угледа саме професије и позиције медијских радника и радница било побољшано. Kако ће се ови циљеви остваривати назначено је у самој декларацији, коју можете преузети овде.

Ауторка текста:

Сара Секулић, новинарка

Подели на мрежама

Повезани чланци