И предузетнице су маме

И предузетнице су маме

Удружење „Маме су закон“ и Дигитална заједница покренуле су петицију за побољшање положаја предузетница по питању остваривања права на коришћење трудничког, породиљског и одсуства са рада ради неге детета. Наводе да су жене које самостално обављају делатност вишеструко дискриминисане, па како би пред Законом изједначили положај предузетница и других запослених жена петицијом се предлажу три мере.

Прва мера се односи на право на пун износ накнаде зараде за предузетнице које за време трудничког одсуства овласте пословођу да ради за њих, а који се умањује за 50 % у односу на накнаду зараде коју би добијали да су привремено обуставиле делатност.

Такође, истичу да је проблем и формула по којој се обрачунава наканада предузетницама тако што се основица по којој је предузетница уплаћивала доприносе дели са 1,5 што предузетнице ставља у неповољнији положај у односу на друге запослене жене.

Председница Удружења „Маме су закон“ Татјана Мацура сматра да је ово веома некоректно, јер су то жене које самостално обављају своју делатност и ни на који начин својим радом и активностима не оптерећују државу, већ уплаћују доприносе и различите локалне таксе које се сливају у буџет Републике Србије.

Када се одлуче да прошире своју породицу оне бивају кажњене и приморане да или привремено затворе своје фирме или да практично наставе да раде и одрекну се породиљског одсуства. Друга ствар је да оне не могу породиљско одсуство да поделе са супругом. Понекад би им значило да партнери могу да преузму ту обавезу и да оне могу да наставе да раде јер неки послови не трпе изостанак. На пример, књиговође, зубарке, фризерке, козметичарке… не трпе изостајање јер ће изгубити клијенте и којима процес затварања фирми представља вишеструке губитке. Трећа ствар која је проблематична је да предузетнице не могу да користе двогодишње одсуство као у случају других жена које су родиле треће дете – истиче Мацура.

Мањкавости Закона о финансијској подршци породици са децом потврђују и приче две предузетнице из Пријепоља. Јелена Петрић је послом фризерке почела да се бави пре 14 година, свој салон је отворила пре 11, а мајка постала пре 4 месеца. 

Када је требало да одем на породиљско одсуство имала сам две опције – или да одјавим салон и годину дана примам 24 хиљаде и да имам здравствено осигурање или да наставим да радим, примам нешто више од 17 хиљада и уплаћујем 16 хиљада за доприносе, што је минимално за предузетнике. Изабрала сам ово друго, имам још једну радницу у салону, али посао не можете у потпуности да препустите другоме.Толико година радим, уплаћујем доприносе држави, запошљавам раднике и на крају, када мени треба једна година одсуства, наиђем на такав однос државе.

Јелена сматра да је проблем што су Законом изједначени велики предузетници са много запослених и предузетнице које углавном раде саме или имају још по једно -двоје запослених и живе од свог рада.

По овом Закону, мој муж након шест месеци не може да узме породиљско одсуство пошто ја имам свој приватни посао. Стално слушамо како се држава залаже да се рађа што више деце, да има што више жена предузетница и да се мајкама олакша усклађивање радних и породичних обавеза, а у реалности уместо да нам помаже, још више нас спутава да све то остваримо – закључује Јелена.

Сличну причу чули смо и од Драгане Дивац која је 2018. отворила своју цвећару и потом родила прво дете.

Са првим дететом сам примала 6.000, а за доприносе давала 13.000.  Ове године сам по други пут постала мајка и примам 17.000 месечно и плаћам доприносе. Када имате свој посао и одете на породиљско одсуство можете за то време или да ставите кључ у браву или запослите некога. Моја сестра тренутно ради у цвећари, јер морате да имате неког од поверења да поручује робу и води папире, али опет морам да долазим у радњу скоро сваког дана – прича Драгана.

Иначе, поједине одредбе Закона о финансијској подршци породици са децом у мају ове године проглашене су неуставним, међу њима и одредба према којој су мајке морале да имају најмање шест уплаћених зарада да би на породиљском одсуству примале минималац. Из удружења „Маме су закон“ наводе да је, од јула 2018. од када се Закон примењује, до марта ове године, око 9.000 жена примало мање од минималне просечне зараде у првих годину дана бебиног живота.

Такође, неуставном је проглашена и одредба да се родитељу искључује право на накнаду ради посебне неге детета, у случају да је већ остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица. Пољопривредне осигуранице, којима се пре одласка на породиљско одсуство рачунао просек зарада у претходних 24 месеца, сада су изједначене са другим женама и рачуна им се просек од 18 месеци.

Министарство за бригу о породици и Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања у августу су упутили Инструкције општинским и градским управама за спровођење одлука Уставног суда у којима стоји да породиље којима је накнада зараде у периоду коришћења породиљског одсуства утврђена у износу мањем од минималне зараде могу поднети захтев Служби дечије заштите до 23. новембра за измену решења, уколико од коначности, односно правоснажности решења, није прошло више од две године. 

Међутим, како истичу у удружењу „Маме су закон“ у Инструкцијама се одлуке Уставног суда не тумаче и не спроводе на прави начин јер период од две године не обухвата жене које су права на породиљско оствариле од 1. јула 2018. од када је овај закон ступио на снагу.

Такође, измене Закона се не односе на мајке које су оствариле право на накнаду по основу самосталног обављања делатности, уговора о делу, уговора о обављању привремених и повремених послова, ауторског уговора и уговора о правима и обавезама директора ван радног односа, што наводе из Удружења опет у дискриминаторан положај ставља поједине категорије жена.

Петицију на Фејсбук страници Маме су закон до сада је потписало више од 10.000 људи.  

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци