By Мрежа Жене против насиља (МЖПН), која окупља 28 организација цивилног друштва, поводом глобалне кампање “16 дана активизма” упозорава на континуирани проблем насиља над женама у Србији, као и на неопходност снажнијег деловања државе и друштва у заштити женских људских права.
У последњих годину дана стање женских људских права у Републици Србији је стагнирало, а у неким аспектима и назадовало. Од почетка 2024. године у породичном насиљу убијено је 17 жена, што значи да на сваких 19 дана у Србији буде убијена једна жена. То је најозбиљнији показатељ системских слабости у превенцији насиља и заштити жртава.
Подсећамо да држава Србија и даље нема систем за праћење фемицида, што усложњава могућност да се правовремено препозна и реагује на узроке насиља. Подаци о злочинима се прикупљају из медија, а анализом фемицида се баве само женске организације. Институционални одговор на пријаве о насиљу и даље није адекватан, јер међу убијеним женама и ове године има оних које су насиље већ пријављивале. Поред тога, поједине жене које пријаве насиље се суочавају са секундарном виктимизацијом кроз полицијски и правосудни систем.
Зато је МЖПН је покренула јединствен СОС телефон за жене са искуством насиља из свих делова Србије – 0800 300 339, радно време је од 12 до 16 часова.
Адекватне заштите жена и деце са искуством насиља не може да буде све док не постоји довољно објеката за њихов безбедан смештај. У сигурним кућама у Србији има само 190 места, а потребно је бар три пута више.
Годину за нама обележила је и практично суспензија појединих одредаба Закона о родној равноправности, усвојеног још 2021. године, јер је Уставни суд донео одлуку према којој се до окончања поступка за оцену уставности обуставља доношење аката по основу овог закона.
Због свега наведеног Мрежа Жене против насиља од државе Србије тражи да:
Обезбеди оптималан број места у сигурним кућама;
Ојача ресурсе институција и невладиних организација које раде са жртвама партнерског насиља.
Успостави централну евиденцију података о насиљу над женама и посебно о фемициду;
Формира радно тело које ће обављати дубинску анализу података и карактеристичних случајева, и које ће чинити и представнице женских организација и независних стручњака;
Повећа ресурса за организације које се баве правима жена;
Организује додатну обуку надлежних органа који раде са жртвама породичног насиља;
Обезбеди пуну примену Закона о родној равноправности.
Сматрамо да за спровођење ових мера није потребно много новца ни људских ресурса, али је неопходна решеност државе Србије обезбеди све услове за пуно спровођење Закона о спречавању насиља у породици и да се тиме одлучно супротстави насиљу над женама, наведено је у саопштењу Мреже жена против насиља.
