Индикатори за ниво слободе медија и безбедности новинара 2021

Индикатори за ниво слободе медија и безбедности новинара 2021

Независно удружење новинара Србије (НУНС) недавно је објавило публикацију под називом „Индикатори за ниво слободе медија и безбедности новинара 2021“ у којој су наведени резултати истраживања које је Удружење спровело у три области: Правна заштита, Положај новинара у редакцијама и Безбедност новинара/ки.

Правна заштита

Kада су у питању правне гаранције, правни оквири који уређују заштиту основних права, слободу изражавања и слободу медија су успостављени, међутим реализација ових права у пракси није ни близу жељеног нивоа.

Процеси доношења одлука нису транспарентни и инклузивни, РЕМ није независан, а злоупотребе приликом доделе државног новца медијима видљиве су у корист медија који подржавају власт.

Закони и прописи не предвиђају одредбе које посебно штите углед и част државних службеника и других именованих и постављених лица. Пракса међутим и даље препознаје пресуде у којима судије у својим образложењима указују на потребу веће заштите одређених челника у односу на грађане.

Приватни емитери морају обезбеђивати слободно, истинито, објективно, потпуно и благовремено информисање, и у периоду изван предизборне кампање морају да поштују забрану политичког оглашавања. Регулаторно тело за електронске медије има законом прописану општу обавезу да врши надзор над радом емитера, али оно не штити политички плурализам.

Новинари у Србији не морају да имају дозволу за обављање новинарског посла. Новинарке и новинари су у неколико наврата ометани или им је забрањиван приступ и извештавање са одређених догађаја. НУНС је у својој бази забележио девет таквих случајева, углавном на штету новинара који критички извештавају о раду представника власти и институција.

Новинарски извори заштићени су Законом. Новинар није дужан да открије извор информације. Заштита новинарскихизвора се у највећој мери поштује. У посматраном периоду нису уочене директне санкције против новинара који нису одали своје изворе, међутим против њих су примењени други притисци. После измена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и даље је могуће ускраћивање информација због тајних података. Постојећи основи ограничења су проширени или прецизирани. У односу на права новинара, закон је остао неизмењен.

Положај новинара у редакцијама

Социјални и економски положај новинарки и новинара у Србији је и даље веома неповољан. У Србији не постоје прецизни подаци о томе колико новинара има потписане уговоре о раду и одговарајуће социјално осигурање.

Просечна новинарска плата у Србији креће се од 300 до 400 евра, тако да су приморани да раде у више редакција или чак потпуно друге послове који нису у вези са новинарским послом.

Приватни медији у већини немају правила којима штите уређивачку независност од власника медија. Углавном немају етичке кодексе, те прихватају етичка правила уређена Kодексом новинара Србије. Новинари у приватним медијима свакодневно трпе различите врсте унутрашњих притисака. Разлози за ове притиске су пре свега политичке и финансијске природе и директно се везују за остваривање профита код приватних медија.

Законом о Јавном медијском сервису (ЈМС) прописана је уређивачка независност јавних медијских сервиса. Јавни медијски сервиси су у групи заробљених медија који су под контролом државе или у њеном власништву. Потврда томе је да медијски сервиси у свом извештавању углавном стоје уз власт, изостаје озбиљнија критика и питања о раду представника власти.

Непрофитни медији стратешки и уређивачки поседују више капацитета за постизање оптималне уређивачке независности. Непрофитни медији су предмет највећег броја притисака, као на пример истраживачки портали чији су новинари због свог критичког односа и најчешће мете таргетирања, притисака и бруталних напада од стране углавном провладиних медија и таблоида.

Слобода код одабира тема на којима ће новинари радити у великој мери зависи од медија у којем су новинари ангажовани. У јавним медијским сервисима осетљиве друштвено-политичке теме су вести само у оној мери у којој држе безбедну дистанцу од критичког става према носиоцима власти. Таблоиди крше готово све етичке стандарде. Аутоцензура је готово тренд и најчешћи облик цензуре у Србији.

Положај новинарки у радном окружењу је погоршан. У готово већини редакција у којима има много више жена, на тим позицијама ипак преовлађују мушкарци. Новинарке су много више изложене родно заснованим притисцима у односу на колеге новинаре. Посебно су тешки притисци на интернету и друштвеним мрежама (Инстаграму и Твитеру), где неретко бивају узнемирене само због тога то су жене, често без било каквог другог повода који би се везао за њихов новинарски рад.

Безбедност новинара/ки

Одлика 2021. године је повећање броја претњи и узнемиравање новинара праћењем и агресивним изјавама представника власти. Забележено је 20 случајева различитих облика вербалних претњи и узнемиравања, најчешће путем друштвених мрежа. Убележено је 26 озбиљних вербалних претњи. Забележено је осам физичких напада и 12 напада и претњи медијским кућама. Жестоке нападе трпели су и локални медији и то након извештавања о посебним темама. Kривични законик препознаје три кривична дела која се у својим посебним деловима директно односе на угрожавање или оштећивање новинара. Препознато је 27 нових посебних кривичних дела која надлежни органи могу посматрати као дела која се чине на штету новинара. Државне институције сарађују са новинарским удружењима.

Истраге пријављених инцидентних догађаја на штету новинара се покрећу брзо и ефективно, међутим у наредним фазама поступака, значајно се успоравају. И даље је основни проблем схватање бића појединих кривичних дела од стране судија, посебно кривичног дела угрожавања сигурности или прогањања као најчешћег облика напада на новинаре.

Препоруке које је НУНС изнео на основу истраживања тичу се унапређења легислативе, а односе се на доследну примена Акционог плана за  имплементацију Стратегије развоја система јавног информисања; Обезбеђивање инклузивног и транспарентног рада на изменама и допунама релевантних закона; Унапређење рада Регулаторног тела за електронске медије; Измену законских и подзаконских прописа у сврху унапређења процеса пројектног суфинансирања медијских садржаја од јавног интереса; Државно оглашавање; Политичко оглашавање; Утврђивање одговорности средстава јавног обавештавања; Уређење употребе података о личности од стране политичких партија у сврхе изборне кампање; Обезбедити већу независност јавних медијских сервиса (ЈМС); Радити на развоју анти-СЛАПП прописа; Унапредити приступ информацијама; Обезбеђивање бољег радноправног статуса новинара и других медијских професионалаца и Осигурање веће безбедност новинара и других медијских професионалаца.

Публикацију на сајту НУНС-а можете погледати овде.

Подели на мрежама

Повезани чланци