By Истраживањем порекла презимена Сјеничко – пештерске висоравни Салих Селимовић се почео бавити пре три године. До презимена је долазио користећи катастарске евиденције и телефонске именике. Намера му је била да неке ствари разјасни како би се знало порекло становништва.
Највећи део материјала скупљен је по архивима и литератури која је већ објављивана. Требало је скупити и изјаве савременика који су имали одређени број година, тзв. памтише. Дошао сам до резултата да може слободно да се каже да је један део становништва Сјеничко – пештерске висоравни чисто српског порекла и православне провинијенције, док је један део становништва албанског порекла – истиче аутор Салих Селимовић.
Током историје, многе породице из Сјеничко – пештерске висоравни су нестајале, али су друге долазиле.
Највећи део Пештерске висоравни је насељен после велике сеобе Срба албанским католичким племенима северног дела Албаније – Малисорима. Треба бити опрезан и са тим подацима, јер је и ту долазило до одређеног мешања – каже аутор.
Истиче да свако има право, грађанско, уставно, да се изјашњава како хоће о свом националном идентитету.
Ако се 2 милиона југословенских муслимана изјашњава као Бошњаци, то им нико не брани. Моји су пореклом из Херцеговине и презивали су се Вујовићи од којих је један 1650. године примио ислам. Ја сам муслиман и тога се не одричем, али не треба ни заборавити своје порекло. Буди оно што јеси – додаје аутор.
Осим аутора, о књизи су говорили председник Милешевског културног клуба „Свети Сава“ Зоран Малешић и књижевник и здравичар из Сјенице Велибор Величковић. У паузама је наступао народни гуслар Вук Пантовић.
