Изложба “Чистилиште”, мултимедијални пројекат аутора Саше Прерадовића, отворена у Музеју у Пријепољу, посвећена је белоглавом супу. Према речима аутора, изложба је конципирана тако да прикаже контраст привлачног и одбојног у биологији и станишту белоглавог супа, а фотографија да презентује своју моћ трансформације ружног у лепо. Ту су рајске долине, идилични летови, хармонични ритмови, али и жестоке борбе, грабеж, крв…
Музеј у Пријепољу наставља да приређује изложбе о лепотама и дивљини предела Општине Пријепоље. Белоглави суп, становник кањона река Милешевке и Увца и планине Јадовник, у фокусу је последње изложбе.
Главни јунак овог пројекта је орао који је свима нама веома познат, који је био на ивици изумирања и који је акцијом локалних мештана и групом научника, посебно доктором Сашом Миљковићем, спашен. Тај орао не познаје границе. Недавно сам чуо од господина Асима да га је народ звао “хаџијаши”. У извештају од прошле године сам видео да на мапи света наш белоглави орао често посећује Свету земљу и Блиски средњи исток – Меку, Медину и Јерусалим. Наш народ је то некако знао и зато их је прозвао “хаџијаши”. То је мени било јако интересантно – каже аутор изложбе Саша Прерадовић, професор Академије уметности у Београду.




За назив изложбе “Чистилиште”, као алегоријски носач послужила су хранилишта за лешинаре, на којима белоглави супови очисте потпуно месо од костију након чега остају чисте форме.
Увек тежим тој некој идеализацији и чистоти облика. Интересантно је како из једне ружне сцене сметлишта, где завршава угинула стока, добијамо на крају један чист облик тих костију дејством белоглавог супа. Зато сам назвао чистилиште. У том неком материјалном смислу, то чистилиште доживљава своје прочишћење, али је мени послужило само као метафора за једно много важније чистилиште које белоглави суп носи као симбол, а то је чишћење наше душе, нашег карактера.
Фотографије су настале у протеклих 10 година, углавном на хранилишту Кашан на Јадовнику. Три године му је требало да “улови” и фотографише црног стрвинара, који се после, више од 60 година, поново гнезди у кањону Милешевке. Музеј је и у претходне две године организовао две изложбе са мотивима Пријепоља. Изложбе Места привлачности – споменици природе и културе и Пријепољска села оком камере, приредио је Вјекослав Века Јоксимовић.
Изложбу је отворила Самира Ћосовић, заменица председника Општине Пријепоље.
Белоглави суп у амблему двоглавог орла, где једна глава представља овоземаљско, а друга небеско, представља два света: духовни и материјални, а у тој релацији између земље и неба, човек треба да се бави собом и чишћењем свог карактера. Изложбу “Чистилиште”, у Музеју у Пријепољу, посетиоци ће моћи да погледају до септембра.

