Изложбом „КК Елан – пола века кошарке у Пријепољу“, која је отворена у Музеју у Пријепољу, обележен је значајан јубилеј клуба који је оставио дубок траг у историји пријепољског спорта. Изложба је окупила некадашње кошаркаше, тренере и љубитеље игре под обручима, који су се подсетили почетака, успеха и људи који су стварали пријепољску кошарку.
Изложбу, чији је иницијатор некадашњи кошаркаш Раде Стељић, организовао је и приредио Музеј у Пријепољу. Кроз фотографије, документа, и друге вредне експонате представљен је развој кошарке у Пријепољу током протеклих пет деценија. Свечано отварање било је и прилика да се после много година поново окупе чланови првих генерација Кошаркашког клуба „Елан“ и подсете почетака клуба који је обележио спортски живот града.
Осећања су помешана. Није то мала ствар – 50 година кошарке у Пријепољу. Значи, сматрам да је ово изузетно квалитетна и коректна манифестација која ће бити одржана. Захваљујем организаторима – истакао је један од некадашњих кошаркаша и модеартор програма Милан Крповић.
Међу окупљенима је био и некадашњи капитен КК “Елан” и један од најстаријих чланова Првослав Бато Пузовић.
Има доста људи које нисам одавно видео и мило ми је што их поново видим. Нажалост, има много оних који више нису са нама. Добри другови, добри пријатељи. Ми смо били прва генерација када је основан „Елан“. Мада, постоји један жал и дан-данас, јер је клуб требало да буде основан четири године раније, али је, због неких локалних интереса појединих људи Фудбалског клуба „Полимље“ све било одложено. Тада је та документација склоњена ad acta, тако да је клуб основан тек 1975. године. У оснивању клуба, у ствари, учествовало је моје одаљење из гимназије – присећа се самих почетака Пузовић.
Ово окупљање није пропустио ни Миленко Цвијовић, данас успешни судија.
Педесет година је прошло као да је јуче било. Ја сам отишао из Пријепоља у Београд и наредних 30–40 година, где год сам отишао, у било који кошаркашки клуб, сви су знали за Кошаркашки клуб „Елан“ из Пријепоља. И сви су имали само речи хвале. Што се тиче ове генерације, малопре је неко рекао да смо ми били испред свог времена, и то је тачно. Али, то су била нека друга времена – рекао нам је Цвијовић.
Др Зулкефил Бато Садовић је након кошаркашке, остварио успешну каријеру у медицини.
Кошарка се играла и пре мене. Срео сам Бата, Дулета Дробњака, Цвија и многе друге. Ја сам тренирао фудбал, па сам после прешао на кошарку, баш у време када је основан Кошаркашки клуб „Елан“. То је било једно дивно искуство – путовања, играње и све што је то носило са собом – каже Садовић.
Оснивањем Кошаркашког клуба „Елан“ започета је једна од најлепших спортских прича у Пријепољу. После отварања изложбе, некадашњи кошаркаши су, са много емоција, оживели успомене на време када су утакмице биле више од спорта, говорећи о незаборавним победама, путовањима, пријатељствима и духу заједништва који је обележио генерације пријепољских кошаркаша.
То су биле свечаности града. Та суботња утакмица представљала је дивну манифестацију спорта, кошарке, младости и свега онога што је то носило са собом. Једна субота, једна утакмица – то је била свечаност града – сећа се др Милан Крповић.
Тог периода радосе сећа и Бато Пузовић.
Владала је еуфорија у граду. ОРСИ је био препуно гледалаца. Мало је недостајало да ни шибица не може да падне. Цео град је био уз нас. Имали смо и подршку и финансијску помоћ, тако да је све функционисало у то време, а све уз подршку професора Мема Кратовића, који је био и тренер, и друг, и готово отац свима нама – прича нам Пузовић.
Ми смо били људи који су волели кошарку и који су се дружили између себе. И ево, после 50 година, не морам да чујем ниједног од њих, али када се чујемо, макар после 20 година, као да се нисмо видели 20 дана. То су те емоције, то је било право другарство. Никад се то више неће поновити. И такви људи као што су били они, тешко да ће се више појавити. Мени је стварно част што сам поново са овим људима. И када их не видим, ја их носим у глави – са пуно емоција нам прича Миленко Цвијовић.
Некадашњи играчи присетили су се и неких анегдота из тог периода.
Ми смо, углавном, путовали преко Златибора када смо ишли на утакмице. Тада је било много опасних кривина. Постојала је једна кривина на којој сам ја обавезно морао да станем јер ми је било мучно и морао сам да повратим. Он је увек излазио са мном, придржавао ме, држао ме за чело, за главу и помагао ми док ми не буде боље – са сузама у очима препричава овај догађај др бато Садовић.
Темеље организоване кошарке у Пријепољу поставио је Здравко Бато Пушоњић, док су њен препознатљиви симболи постали Никола Опачић Политика и прослављени кошаркаш Владе Дивац, који је овим поводом учесницима изложбе упутио видео-поруку. Изложба је зато и својеврсно признање свим играчима, тренерима, спортским радницима и ентузијастима који су током пола века исписивали историју пријепољске кошарке.

