By Министарство заштите животне средине је у Пријепољу одржало јавну расправу о предлогу да се део планине Златар стави под највиши степен заштите као Специјални резерват природе. Највећа забринутост грађана односи се на газдовање сопственим шумама и прецизне границе резервата. Дан раније слична расправа одржана је и у Новој Вароши.
„Сунчана планина“, како још називају Златар, који се једним делом простире и на подручју Пријепоља, више од 90 одсто је под шумом и станиште је многих ретких и заштићених врста. Због тога је Министарство заштите животне средине покренуло поступак да се део ове планине прогласи Специјалним резерватом природе. Њена заштита значила би очување јединственог природног окружења и снажан подстицај развоју одрживог туризма.
На територији општине Пријепоље налази се око једна четвртинa територије под заштићеном зоном. Са овим новим простором када се спроведе поступак, то ће се повећати значајно, истиче Његош Јањушевић, члан општинског већа.
Од каквог и коликог значаја је ова одлука за развој туризма објашњава Петар Васиљевић, директор Туристичке организације Пријепоља: Оснивање специјалног резервата природе ,,Златар” значајно унапређује наше потенцијале у смислу развоја туризма у будућности Општине Пријепоље.
Васиљевић додаје да је то значајно из још једног разлога: Оно што је веома интересантно за нас јесте да нам то доноси и додатну промотивну вредност на ширем туристипчком тржишту.
Међутим, и поред предности које би проглашење дела Златара специјалним резерватом природе донело, како у области заштите животне средине, тако и у развоју туризма, мештани и мештанке подручја обухваћених резерватом – Аљиновића, Бискупића, Косатице, Међана, Милошевог Дола, Мушковине и Правошеве – изражавају забринутост јер нису сигурни како ће се то одразити на њихов свакодневни живот. Своје дилеме изнели су на јавној расправи одржаној у Пријепољу.
Највећа брига мештана Косатице су границе односно да ли улазе у приватне поседе и да ли то значи да мештани неће моћи да граде објекте и користе шуме, наводи Радослав Љујић, председник Савета Месне заједнице Косатица.
Још један од мештана Косатице, Миливоје Бандука, изразио је забринутост јер се велики број подручја под шумама налази у приватном поседу. Ми ако треба да сечемо дрва за огрев морамо да размишљамо да ли ћемо то добити или нећемо, мораћемо да се мучимо и подносимо захтеве, да ли ћемо добити дозволу од Београда или шумске секције? – пита Бандука.
Поред мештана, разне дилеме има и Јавно предузеће „Србијашуме“, коме ће, по плану, резерват природе бити поверен на старање. Отворена питања односе се на изградњу путева, што није предвиђена планом, као и уређења водоизворишта и места за стварање залиха воде, уколико би дошло до пожара – највеће опасности за шуме.
Примедбе ће бити узете у обзир, кажу из Министарства заштите животне средине. Пре израде званичног документа, биће узете у обзир све примедбе, а они који нису могли да присуствују јавној расправи своје сугестије и питања могу упутити на адресу ресорног министарства до 24. августа.
