By У кафеу „Кућерак на Лиму“ представљена су два романа списатељице и феминистичке ауторке Миње Марђоновић – „Јефимија, жена која чека“ и „Јефимија, жена која неће“. Кроз причу о жени која преиспитује сопствене изборе, слободу и положај у савременом друштву, ауторка отвара и бројна питања о феминизму, патријархату и личним границама.
Кроз своје романе Миња Марђоновић настоји да теме којима се бави у оквиру феминистичке теорије приближи широј публици, користећи књижевност као приступачнији начин за отварање сложених друштвених и политичких питања.
Моја два романа, „Јефимија, жена која чека“ и „Јефимија, жена која неће“, сигурно јесу један, како би рекао мој пријатељ и глумац, Младен Совиљ, „белег“ феминистичког жанра и баве се на један романескни начин лично-политичким животом жене која одлази на крај света. То јест, у првом роману одлази на Бали и онда се из те своје културолошке, балканске позиције сусреће с једним потпуно другим светом, а то јесте сигурно други континент и јесте Азија. И онда, кад одете негде на крај света, схватите да сте у земљи, на пример, где је абортус илегалан, онда можете да се сетите да то што сте држављанка Србије може да у том случају има предност, па је абортус у Србији и даље легалан. Али то јесу неке, рекла бих, културолошке инспирације у том сусретању и сазнавању и упознавању другог света. Тако сам и написала свој први роман – каже списатеица и ауторка поменутих дела Миња Марђоновић.
Након искустава и питања која отвара први роман, њен дриги роман „Јефимија, жена која неће“ наставља причу о њеној јунакињи, али сада кроз нова преиспитивања, одлуке и питање колико заиста можемо да утичемо на сопствени живот.
Шта се деси када нешто видиш, ново спознаш, па себе питаш, па неку одлуку донесеш, а можеш да кажеш „да“ баш онда кад си мислила „не“? И мислим да је то јако важно када говоримо о женском животу, јер у овом глобалном патријархату, без обзира на његове локалне специфичности, па да ли је негде абортус легалан или илегалан, опет постоје неке озбиљне заврзламе за живот жене. И то јесте оно што је мене, као жену, инспирисало да се ја с тим суочим и да пропитам колики су заправо ти домети слободе мог избора – објашњава Миња Марђоновић.
Промоцију је модерирала песникиња Селма Хурић, која је са Мињом Марђоновић први пут сарађивала на представљању њених романа у Новој Вароши. И овога пута њихов разговор био је усмерен на специфичан спој феминистичког и научног приступа који ауторка уноси у своју прозу.
Оно што је специфично за оба Мињина романа јесте тај феминистички приступ и њен научни приступ, јер је Миња културолошкиња, иначе се бави тиме. И просто, оно што, врло, да кажем, негде одваја све оно што она ради од неке савремене књижевности, коју ја иначе читам и коју пратим, јесте управо тај научни приступ, који негде убацује, да кажем, врло онако стручно, у неку модерну белетристику – истиче модераторка ове промоције, песникиња Селма Хурић.
Миња Марђоновић, рођена 1989. године у Мостару, дипломирала је политикологију на Факултету политичких наука у Београду, а мастер студије културологије завршила је на Студијама рода. Докторанткиња је културологије, а њен академски и књижевни рад у великој мери је усмерен на преиспитивање патријархалних образаца и положаја жене. Феминизам за њу зато није само предмет академског интересовања, већ и начин да се говори о сопственом животу, изборима и праву на личну одлуку.
То значи да оно што мислите и говорите, то и живите. За мене је то феминизам. Да управо онда, када осетите „не“, не кажете „не“. Јер то јесте оно што ја у свом роману покушавам да објасним, колико је погубно било и остало по живот жене. Јер смо научни да говоримо „да“ онда када истински осећамо „не“. И за мене је то мој феминизам, што сам се дрзнула да кажем „не“ онда када су ме убедили да морам да вичем „да“ – објашњава своје виђење феминизма Миња Марђоновић.
За музички аранжман током промоције била је задужена Јована Ђурић, а разговор о романима протекао је у пријатној атмосфери, пред публиком различитих генерација, која је имала прилику да се упозна са стваралаштвом Миње Марђоновић и темама које њена дела покрећу.
