By Усвајањем Закона о родној равноправности институције и медији обавезни су да користе родно осетљив језик. Родно осетљив језик не подразумева само именовање жена које обављају одређена занимања или врше одређене јавне функције, иако је овај домен његове примене нарочито важан, већ је истовремено и начин да се елиминише сваки облик родно засноване дискриминације. Медији у овом процесу мењања језика, а тиме и свести друштва имају пресудну улогу.
Називи занимања у женском роду употребљавали су се још пре сто година, међутим борба за стандардизацију српског језика и коришћење родно осетљивог језика и даље траје. Језик је огледало друштва, али и моћно оружје за формирање ставова. Језиком повећавамо знање и мењамо сопствену свест.
Језик врши делатност у друштву и помоћу језика ми нешто остварујемо, делујемо, имамо намеру. Наша намера је да променимо садашње језичко понашање према којем жена није видљива у друштву. То значи да је потребно да користимо форме које у нашем језику постоје одувек и увек су коришћене, а које жене у језику чине видљивим – објашњава проф. др Свенка Савић, лингвисткиња и професорка емерита Универзитета у Новом Саду.
Закон о родној равноправности који између осталог предвиђа употребу родно осетљивог језика у службеној администрацији и медијима усвојен је у Србији пре годину и по дана уз велика неслагања Одбора за стандардизацију језика САНУ и Матице Српске чији је став био да је мушки род у српском језику неутралан и да се односи подједнако на жене и мушкарце.
Веће је разумевање медија за ову врсту новог приступа језичкој проблематици у родној равноправности од самих стручњака. Поставља се питање зашто. Зато што ти стручњаци имају моћ над језиком, они су чланови Одбора и у разним су Комисијама и признајући да нису у праву заправо губе моћ – сматра професорка Савић.
Употреба родно осетљивог језика је много шира од употребе женских граматичких облика за означавање звања и титула жена. Кроз језик се уочава однос друштва према женама, а медији имају пресудну улогу у представљању и видљивости жена у друштву.
Медији као моћно средство у себи крију способност креирања одређених вредности, ставова и културних образаца који се преносе на публику. Од свих сфера употребе родно осетљивог језика које се односе на његову стандардизацију, медији, тачније новинарке, су те које су најпре почеле да користе родно осетљив језик – наводи један од закључака истраживања Удружења „Женске студије и истраживања Нови Сад, др Маргарета Башарагин, повереница Удружења у Суботици.
Промене у друштву би требало да прати и језик који се у складу са тим и мења. Иако промене у стандардизацији језика употребом родно осетљивог језика потичу углавном од жена, отпор и другачија мишљења, присутна су и код мушкараца и код жена.
Промене се дешавају и код једних и код других. Жене традиционално подржавају своје мушке колеге. Једна дугорочно осмишљена политика о овој теми промениће и мушкарце и жене – закључује проф. др Свенка Савић.
Kоришћење родно осетљивог језика је од суштинског значаја и представља важан корак у постизању родне равноправности, јер се у језику рефлектују све друштвене, законске и политичке промене и односи који владају у друштву.
