Kaкo je неимар Миливоје Пушица обнављао цркве и манастире у Полимљу?

Kaкo je неимар Миливоје Пушица обнављао цркве и манастире у Полимљу?

Кад је завршио свој радни век, 1990. године, и отишао у пензију, мајстор Миливоје Пушица кренуо је да ради оно што воли. Годинама је радио на обнови манастира и цркава. Прво ангажовање било је на  манастиру Милешеви, потом на Давидовици, Прибојској Бањи, цркви у Сељашници… Сарађивао је са архитектама, надзорним органима, стручњацима Републичког завода за заштиту споменика културе, и о свима има само речи хвале.

Градити кућу и цркву није  исто, истиче мајстор Миливоје Пушица? Овамо је потребнија много већа прецизност јер носећи зидови нису тањи од 80 см а има много сводова, лукова и купола.

Обнова Давидовице је поверена Музеју у Пријепољу 1996. године, а Миливоје је ангажован као главни мајстор. Он и тадашњи директор Музеја Славољуб Пушица нису се познавали а повезала их је архитекткиња Оливера Кандић. „Ја, који сам покренуо пројекат, сам Пушица, земља око Давидовице и данас припада Пушицама, и мајстор који је дошао је Пушица. Све се сложило захваљујући Богу“, каже Славољуб.

Поред мајстора Миливоја на Давидовици је радио и Милан Радуловић, уз стручни надзор архитекте Регионалног завода за заштиту споменика културе из Краљева, Вељка Вучковића. Кад је видео како Миливоје ради долазио је на 15 дана из Краљева.

Мајстор Mиливоје је сарађивао са бројним стручњацима за заштиту споменика културе.Са посебним поштовањем говори о Оливери Кандић, архитекткињи Републичког завода за заштиту споменика културе, руководитељки радова на обнови Милешеве.

Посебно поносан на градитељске подухвате деде Миливоја  је његов унук Никола Башић, чија је преокупација, сада у младости, фудбал, али кад оде у пензију, ко зна, можда пође и дединим стопама.

Опширније у видео запису:

Подели на мрежама
Новинар

Повезани чланци