Kако је пропала једна од најлепших кућа у Пријепољу?

Kако је пропала једна од најлепших кућа у Пријепољу?

Кућу Цвијовића – Хаџипетровића у Валтеровој улици у Пријепољу сви виде, али затварају очи пред њеним пропадањем. Овај драгуљ архитектуре и сведочантва једног времена нико више не бруси, а не тако давно кућа је уживала статус евидентираног културног добра. У потрази за одговором ко је надлежан да заустави њено даље пропадање, наилазимо на зид незаинтересованости који је тешко срушити, много теже него што се сами од себе урушавају зидови једне од најстаријих кућа у Пријепољу.

Кућа Цвијовића –  Хаџипетровића има две адресе и шест власника уписаних у катастар непокретности. И баш колико је компликована власничка структура, толико је и неизвесна њена даља судбина. Миланко Томашевић један је од пет власника дела куће Цвијовић –  Хаџипетровић на углу Валтерове и Веселичића сокака. Кућу су пре неколико година напустили подстанари, а уселили се паучина, прашина, пропао плафон…  Mиланко, његове две ћерке и син, као и још један власник који је откупио пола њиховог дела куће, немоћни су да било шта ураде, јер је Завод за заштиту споменика културе у Краљеву кућу Цвијовића –  Хаџипетровића 2019. године евидентирао у оквиру целине „Чаршија у Пријепољу“. Самом том чињеницом, за објекте који се налазе у том делу, примењују се мере заштите које су утврђене Законом за утврђена и проглашена културна добра.

Разапет између носталгије и реалног стања, Томашевић нема конкретно решење за спречавање пропадања куће.

Jа сам одржавао кућу колико сам могао да то не буде ругло. Онда неко дође, поломи ограду, баци отпатке… не могу да стигнем да очистим. Било би лепо да општина среди кућу и да је задржи у власништву. Не може се кућа срушити и правити друга, мора се само оваква направити – закључује Миланко.

Кућу је око 1885. године подигао богати трговац Риста Хаџипетровић, а откупио је Васо Цвијовић. У кући је до удаје живела Миланкова преминула супруга, која је са својом сестром наследила кућу.

Овај прозор до улице био је телевизор за њу, мајку и сетру. Она је волела да седи ту. Ја сам некад хтео да се ми преселимо ту, али је њу ова кућа много подсећала на мајку и она није желела да прежемо ту, а ја нисам хтео да се раздвајам од ње – присећа се Миланко.

Шта предузимају институције у општини Пријепоље да се заштити овај објекат? Очигледно, скоро па ништа. Музеј је у августу прошле године послао Заводу за заштиту споменика културе Краљево иницијативу да се 14 објеката на територији општине Пријепоље евидентирају као културна добра која уживају претходну заштиту. Међу њима нашла се и кућа Цвијовића –  Хаџипетровића. Одговор Завода  стигао је након два месеца и у њему се каже да је Завод кућу Цвијовића –  Хаџипетровића 2019. године евидентирао у оквиру целине „Чаршија у Пријепољу“. Према Закону о културним добрима, то значи да се кућа не сме оштетити, уништити, нити се без сагласности, у складу с одредбама закона, може мењати њен изглед, својство или намена.

Све то ипак у пракси не значи много, јер без интервенције на терену нема ни конкретних помака. Општина никада није покренула иницијативу да се овај објекат на било који начин заштити. Иако кућа јесте у приватном власништву, она је ипак део колективног архитектонског наслеђа, то је кућа која се налазила и на разгледници Пријепоља. И данас тако оронула, краси Валтерову улицу и чаршију која је мало шта сачувала од свог старог изледа.

Подели на мрежама

Повезани чланци