„Kако одБРАНИти права жена?“

„Kако одБРАНИти права жена?“

„Kако одБРАНИти права жена?“ назив је онлајн дебате, коју је организовала Академска иницијатива “Форум 10” са намером да омогући дијалог о изазовима и проблемима у области остваривања и унапређивања родне равноправности у локалним заједницама у региону југозападне Србије. У фокусу разговора током дебате била су следећа питања: Kакав је тренутни положај и са којим проблемима се суочавају жене у локалним заједницама у региону, у којој су мери у локалним заједницама створени услови за остваривање принципа родне равноправности, да ли постојећи законодавни и институционални оквир, на националном и локалном нивоу, обезбеђује равномерно учешће и заступљеност жена у свим областима друштвеног живота, на који начин организације цивилног друштва и активисти/киње могу да иницирају или утичу на процес доношења и спровођења политика родне равноправности на локалном нивоу и како подстаћи и оснажити жене на политички и друштвени активизам?


Једна од учесница дебате, председница УО Удружења Форум жена Пријепоља, Милева Малешић је навела да се жене у локалним заједницама у региону југозападне Србије суочавају са бројним проблемима као што су незапосленост и неповољан економски положај, насиље, дискриминација и мобинг на радном месту и др, као и да су ти проблеми слични проблемима жена на националном нивоу. Међутим, проблеми жена у општинама које су неразвијене и девастиране су још израженији и у суочавању са тим проблемима јер су оне углавном препуштене себи, док је подршка институција, локалне самоуправе и државе, мала.

Kључ за превазилажење тих проблема, сматра Малешић, је у остваривању принципа и механизама родне равноправности на националном и локалном нивоу. Оцењујући институционални и законодавни оквир на националном нивоу, она наводи да су неки помаци учињени, али да је и даље потребно радити на поправљању стања. Добро је да је усвојен Закон о родној равноправности који, иако има доста мањкавости, даје основу која може да се мења и поправља. На другој страни, важно је да постоје механизми у локалним самоуправама у формату Одбора или Савета за родну равноправност који такође имају своја ограничења, пре свега јер представљају пресликане партијске структуре из локалних скупштина па се жене у тим телима понашају као партијске активисткиње, а не као боркиње за женска права.

Kао предуслове за побољшање положаја жена и остваривање принципа родне равноправности у локалним срединама Малешић је навела потребу примене постојећег законског оквира, постојање и функционисање локалних институција и механизама који ће подржати остваривање родне равноправности, потребу образовања о родној равноправности и антидискриминацији (од предшколских установа па надаље), свакодневну борбу против неравноправности у различитим областима (запошљавање, образовање, здравство, живот жена на селу и др.), значај подршке мушкараца који треба да буду савезници женама у остваривању родне равноправности и др. Она је посебно апострофирала важност улоге медија у борби против дискриминације и сензационалистичког извештавања, нарочито у случајевима насиља над женама, односно на потребу да жене у медијима буду представљене тако да буде истакнута њихова права улога у друштву. Жене су, према њеном мишљењу, спремне да буду активне и да се укључе у активности у локалној заједници, али наилазе на бројне препреке. Зато је жене потребно охрабрити и подржати у томе да буду на местима на којима се доносе одлуке о потребама грађана, нарочито ако се има у виду да жене имају своју перспективу приступа потребама. Додала је и да су локалне заједнице јако сиромашне и да не смеју себи да дозволе луксуз да половина становништва (жене) буде искључена из развоја. Жене морају да учествују у развоју друштва, а то можемо да остваримо само ако успоставимо механизме да оне буду равноправне са мушкарцима у свим сферама друштвеног живота.

Нема демократизације друштва без родне равноправности – закључила је Малешић.

Џенета Аговић из тутинског Удружења Импулс је истакла да су права и положај жена невидљива тема. На једној страни, жене су генерално изложене дискриминацији и маргинализацији док, на другој страни, у локалној заједници не постоји чак ни женска запитаност – какав је мој положај, како се вреднује мој рад, да ли смем да се побуним на послу, да ли ћу имати подршку ако пријавим сексуално или друго насиље. Резултат тога је да се жене у локалној заједници осећају неслободним. Према њеним речима, посебно је тежак положај жена Ромкиња, жена на селу и жена жртава насиља. Говорећи о институционалним механизмима за остваривање родне равноправности на локалном нивоу, Аговић је поменула пример локалног Савета за родну равноправност који је у једном периоду добро функционисао, покретао пројекте и сарађивао са организацијама цивилног друштва, али је након последњих избора састав тог Савета промењен и да од тада то тело не функционише. Према њеним речима, рад Савета зависи од капацитета, ентузијазма и спремности људи који га чине да се том темом баве, као и од атмосфере у којој се такви органи формирају, па је зато могуће да се неко тело формира, а да уопште не испуњава задатке због којих је формирано.

Права жена је могуће одбранити солидарношћу, образовањем младих, реаговањем на насиље и гласним указивањем на проблеме – каже Аговић.


Промени односа према женама у локалној заједници би допринело, сматра, постојање већег броја организација цивилног друштва које би се бавиле том темом, па би утицај постојећих малобројних организација свакако био већи. Помогло би и формирање коалиције женских организација на нивоу региона у коју би могле да буду укључене и организације које тај проблем препознају као важан, односно шира заједничка акција која тренутно недостаје. Већој видљивости проблема са којима се жене суочавају допринело би давање већег простора тој теми у медијима и већа подршка у заједници за жене које су активне или желе да се активирају. Аговић је закључила да је, иако у друштву тренутно нема довољно простора и оптимизма за покретање грађанских иницијатива, права жена могуће одбранити једино солидарношћу, образовањем младих, реаговањем на насиље и гласним указивањем на проблеме.


Дебата је организована као саставни део кампање #ОдБРАНИ, односно серије онлајн разговора посвећених изабраним областима људских права које су од значаја за локалне заједнице у региону југозападне Србије. Циљ кампање #ОдБРАНИ је спровођење заговарачке кампање за подизање видљивости бранитеља/ки људских права и подизање свести грађана/ки о важности заштите људских права. Дебата је део пројекта „ОдБРАНИ људска права“ који спроводи Академска иницијатива „Форум 10“. Пројекат се реализује уз финансијску помоћ Европске уније у оквиру Програма Солидарно за права свих – подршка бранитељима људских права у локалним срединама 2021/2022. који реализује тим Солидарно за права свих.

Академска иницијатива “Форум 10”

Подели на мрежама
administrator

Повезани чланци