Аутор/ка: Колико су жене у медијима допринеле промени културних образаца? Колико им је било тешко да се, у некада мушкој професији, изборе за своје место, мишљење и позиције одлучивања? Одабиром тема, саговорника и саговорница новинарке су у медије уводиле другачије погледе и рушиле постојеће предрасуде и стереотипе. Иако медији у великој мери обликују ставове јавности, није довољно да се промене дешавају само у новинарству, већ и у друштву.
У медијима данас ради више новинарки него новинара, међутим само у трећини медија жене су на уређивачким и позицијама одлучивања. У медијским садржајима их је још мање, тек у сваком петом тексту или видео прилогу жене се појављују као саговорнице.
Новинарство јесте постала женска професија у Србији у оном радном делу, али не и у управљачком. Жене су полако освајале тај свет и можда могу да покажу да ситуација може и ту да се промени. Та родна питања и покушај да се уведе женски начин размишљања у текст, да се потражи жена као релевантна саговорница, да учимо жене да кад их позовемо као саговорнице на поједину тему не кажу „Колега ће то боље“, већ да прихватају свој део одговорности и мислим да је то нешто чему треба тежимо – сматра главна и одговорна уредница портала „Круг“ из Краљева Марина Mиљковић Дабић.
Да ће жене заиста променити све и да утичу на промене у друштву и медијима става је и главна и одговорна уредница новина „Подринске“ из Шапца Исидора Ковачевић.
Ми у Шапцу имамо ситуацију да имамо више новинарки него новинара, тако да то довољно говори колико су жене храбрије, спремније и одлучније да промене и поправе своју заједницу и буду део тих промена – истиче Ковачевић.
Освајањем професије, одабиром тема, саговорника и саговорница, уношењем другачијих погледа и ставова, жене су променом културних и друштвених образаца мењале новинарство и медије.
Мислим да је највећи допринос новинарки и уредница када су у питању и локални и национални медији увођење родно сензитивног језика. То је једна иницијатива која је у медијима кренула изнутра и увек долазила од жена које у медијима раде. И теме као што су родна равноправност и оснаживање жена су полазиле и зависиле од личног сензибилитета новинарки и уредница које раде у тим медијима – мишљења је председница УО „Локал прес“ Марија Обреновић.
Различити стереотипи и предрасуде и даље се везују за жене у медијима. Како за оне о којима се пише, тако и за оне које пишу и раде у медијима.
Наша професија је заиста специфична, било да сте новинар или новинарка сви смо у истом „сосу“ и у истој причи. Добро је да су жене што више у новинарству и уклањају стереотипе да ово није посао за жене зато што је то теренски рад или због одвојености од куће и породице. Добро је да мењају те обрасце и да ми као колеге траба до подржимо сваку промену која је у том правцу – закључује главни и одговорни уредник портала „Бујановачке“ Никола Лазић.
Помака у промени устаљених образаца и слике жена у медијима има, али недовољно закључак је готово свих истраживања и студија које су на ову тему у последњој деценији рађене у Србији, што показује да се промене осим у медијима морају дешавати и у друштву.
