By Породица Кијановић се малинарством бави већ две деценије, а у посао су укључени сви од настаријих до најмлађих чланова домаћинства. Малина је за њих, кажу и навика и живот. За овогодишњи принос захвално је обилно наводњавање, а за успех добра цена малине.
Први малињак Радоман Кијановић је засадио пре двадесет година и заједно са породицом истрајао је у томе, упркос потешкоћама које су доносиле сушне године и ниске откупне цене. Овогодишњу бербу описује као добру, о чему сведоче и четири тоне малине које су до сада набрали. Док је за здраве и зреле плодове заслужно одсуство хемије.
Прве малине смо посадили 2005. године. Било је лепих година и добрих цена. Било је и лоших, али смо задовољни јер имамо воду без тога не може, прича Радоман Кијановић. Додаје да су некада имали 18.000 садница малине, али су их временом смањили те данас имају око 6-7 хиљада садница.
Без вредних руку радника и радница нема ни успешне бербе. Један од њих је Љубомир Пузовић који годинама уназад бере у овим малињацима У сезони може да набере и до сто килограма дневно, није лако, али се каже, исплати, нарочито када је малина добра као ове године.
Важно је да имаш циљ да обереш и доста набереш, да буду задовољни и газда и берачи, каже кроз смех Пузовић. Додаје да цела његова породица бере малине код Кијановића, јер су током година постали и добри пријатељи.
Ипак за добру малину потребне су и љубав и посвећеност, поручује Радоман. Када си посвећен, каже, успех не може да изостане.
Да волиш оно што радиш и да имаш корист од оног што радиш, то је највећи успех, поручује Кијановић.
Поред три малињака, може се похвалити и вртом пуним поврћа, кошницама, а посебно је поносан на своје моравке – расу свиња које узгаја, а којих има четрдесет.
Опширније у видео прилогу:
