By Дан уочи централне манифестације обележавања јубилеја 150 година Бабинске буне, у Великој сали Дома културе, одржана је свечана академија у оквиру које је промовисана књига“Споменица о Бабинској буни“. Ова својеврсна монографија представља збирку историјских сведочанстава, докумената и прича о буни народа из Бабина против турске власти.
Уз благослов митрополита милешевског Атанасија и уз присуство бројних представника културног, политичког и верског живота, међу којима је био и Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирил, почело је обележавње великог јубилеја – 150 година од избијања Бабинске буне. Главни повод окупљања ове вечери била је промоција књиге „Споменица о Бабинској буни“ чију рецензију су урадили професори Михаило Шћепановић и Данко Леовац, који је током промоције говорио о важности ове својеврсне монографије.
На једном месту имамо окупљене радове заиста еминентних људи и оних који су се и раније бавили овим периодом, попут Вукомана Шалипоровића, истакнутог историчара ових наших крајева и радове нових историчара посвећених нашим просторима и самој Бабинској буни, која је свакако, када погледамо читав тај сегмент, важан део наше историје 19. века. Она представља један значајан точак који је био у оквирима велике источне кризе од избијања Невесињске пушке па све до 1878. године – рекао је један од рецензената ове књиге проф. др Данко Леовац са Филозофског факултета у Београду.
У збирци су се нашле и неке ствари које су први пут јавно публиковане.
Ова садашња споменица поводом 150 година Бабинске буне доноси нам један нов поглед на одређене сегменте саме буне, попут делова који се тичу ондашње штампе о самој буни, како су писали листови у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији и то је оно што нам је недостајало. И свакако имамо важне сегменте који се тичу ове нове грађе из архива Српске православне цркве у Београду и самог Државног архива Србије који се тиче шта је било са тим људима који су се борили у Бабинској буни након тога. Све је то детаљније је анализирано и пропраћен је њихов живот – истакао је професор Леовац.
О значају Бабинске буне саисторијске тачке гледишта говорили су историчари Лука Роксић и Александар Гачевић, који је анализирао писање тадашње дневне штампе, доносећи нам податке о томе како су три суседне државе гледале на Бабинску буну.
Бабинска буна је била веома значајна зато што је била она искра која је на крају запалила 1912. годину и довела до слободе ових крајева. Раоничка буна је исто тако захватила ове крајеве од 1903. до 1906. године и исто је била безуспешна, али је све то ватра која је запаљена Бабинском буном и која се повремено јављала покушавајући да дође до свог изражаја до чега је на крају и дошло ослобођењем 1912. године Бабина, Пријепоља, Пљеваља, Прибоја Нове Вароши, Бијелог Поља, Берана и спајањем двеју српских држава на Јабуци код Пљеваља и Сјенице – истакао је историчар Александар Гачевић.
Централна личност Бабинске буне био је прота Јевто Поповић Кувеља. Важне сегменте његовог живота, за време и након завршетка буне, са присутнима је поделио један од његових потомака, учитељ Драган Кувељић.
Мени је драго да на овај начин ширимо и гајимо културу сећања. То је био један велики догађај. И поносан сам што су тај устанак покренули, пре свега Јевто, али и други мештани Бабина који заслужују поштовање и признање. Ја сам данас ту да их поменем и да их хвалим, јер мање више све данашње бабинске фамилије су учествовале у Бабинској буни и сви су поднели огромне жртве – рекао је на промоцији Драган Кувељић.
Споменица о Бабинској угледала је светлост дана захваљујући заједничкој жељи мештана Бабина да на овај начин сачувају од заборава своје корене и претке који су дали животе за слободу.
Иако смо се обраћали званично дописима и молбама на бројне државне адресе, на жалост није било слуха ни одговора. Држава и институције нису препознале значај ове прославе и нашег труда да очувамо културно историјско памћење. Ипак, ми верујемо у то да нада није изгубљена. Искрено се надам да ће та неправда бити исправљена и да ће у временима која долазе држава и општина пружити подршку нашем раду и нашем селу као што би подржала сваки живи завичајни корен који се бори да опстане – рекао је Милован Гвозденовић из Завичајног удружења “Бабине”.
Веома садржајно вече, које је бар на тренутак оживело један важан део историје овог краја, модерирао је новинар Бранко Станковић. Промоција је употпуњен богатим културно уметничким програмом у коме су учествовали здравичар Вук Пантовић, гуслари Данило Пузовић и Ђорђије Копривица, фрулаш Лука Видаковић и изворна певачка група „Јабука“.
