By Иако већина заната данас представља сигуран пут до посла и добре зараде, а ова занимања су већ годинама дефицитарна, заинтересованост младих је и даље веома мала, показују истраживања. Неки од заната се изучавају у Техничкој школи Пријепоље, али образовни профили прате трендове, па неких смерова, попут водоинсталера или аутолимара, тренутно и нема због слабог интересовања ранијих година. У исто време, традиционални занати могу се научити само код мало преосталих занатлија.
Иако се данас до добрих мајстора тешко долази, нарочито у већим градовима, заинтересованост младих за занате је на веома ниском нивоу, показују званични подаци и економска истраживања тржишта рада. У Пријепољу профили у области електротехнике и текстилства и даље одолевају, а неки од њих, попут модног кројача, омогућавају проналазак посла одмах након завршетка средњошколског школовања, нарочито у Пријепољу, у којем успешно послује више текстилних фирми.
“Ако завршите у јуну, ви већ у августу или у јулу можете да почнете да радите код њих. Постоји и још једна солуција, ако нисте ни за ту солуцију да радите код некога, имате и солуцију, ако сте били вредни ученици, да можете да оснујете неку своју производњу – да купите пар машина, да започнете неки свој бизнис, типа мале занатске радионице или тако нешто”, каже Вања Љујић, професорица текстилне групе предмета у Техничкој школи Пријепоље.
У пројекту „Млади у фокусу“, који је реализовало Удружење “Форум жена Пријепоља”, средњошколке Техничке школе су разговарале са вршњакињам које су се, упркос предсрасудама које већина младих има према занатима, определиле за смер модни кројач, сматрајући да ће им обезбедити сигурно запослење у будућности.
“Данашње генерације мисле да је то срамота, тај практичан рад и занат, али заправо то није тако, јер занат доноси добар посао и добру зараду”, казала је ученица Техничке школе Пријепоље Канита Башовић, док Дуња Милановић, која се за овај смер определила пратећи брата који га је завршио, каже да воли моду и жели да своју креативност развија кроз израду одеће.
Колико ће сутра бити успешни у свом послу зависи од едукације, али и личних мотива и жеља, сматра професорица Вања Љујић.
“Увијек постоје двије групације ученика. Увијек је у првој групацији ученик који жели и има вољу и жељу да ради у текстилству и интересује га мода. И он ће да се базира на рад превасходно и на практичној настави и на свим осталим текстилним предметима. Значи, радиће, биће упоран, биће вредан. Са друге стране, постоји једна групација ученика који уписују овај смер не зато што воле, већ зато што нису могли ништа друго да упишу, па су силом прилика дошли код нас. Е, са таквим ученицима је мало теже постићи ту радну атмосферу и радити са њим”, каже професорица Љујић.
За разлику од кројачког, неки занати се данас у Пријепољу могу научити само од старих мајстора. Кемал Кемо Даутовић, је занат испекао у Фабрици обуће „Лимка“, а дуже од четири деценије је на услузи суграђанима у својој обућарској радњи. И у његово време је доста зависило од личног интересовања.
“Ти ниси горе могао да постанеш комплетан мајстор, ако не радиш на сваком радном месту. Ниси могао све да знаш, јер серијска производња ти је фиксирана за једно радно место. Ако ниси био заинтересован, што ја кажем, да те интересује свако радно место, да све знаш, тек онда може да се пече занат. Али годинама се то ради. А ја бих мого да овде сад, колико сам искусан, младог неког момка научим да буде солидан мајстор за две, две и по године. Да може да се осамостали да ради”, каже Кемо Даутовић и додаје да, као и други занати, посао обућара захтева посвећеност.
“Под број један, мораш да волиш овај посао, да га радиш искрено и да си креативан да спасиш, да измислиш нешто да би спасио човеку патике које могу још годину дана. Он нема шансу да купи, пензионер наш с пензијом од 25-30-40 хиљада. И он мора да дође да поправља”.
У неколико наврата имао је шегрте, али се ни један није дуже задржао.
“Сад је омладина другачија него што смо ми били. Виде како ови брзо долазе до милиона и џипова, и добре рибе возе. Сад њима то није интересантно. А да су паметни, занат је феноменалан сваки. Сваки дан имаш пару и може фино се заради. Ево ја радим од 9 до 12. Мени доста. Мало, да попуним џепарац, јер ми је пензија велика, 30-40 хиљада. А да су паметни, сваки је занат златан. Али ту би требало и држава мало да се ангажује, да то потера, мало да финансира, а овако ништа”, каже Даутовић.
Због малог интересовања младих за занатска занимања, у Техничкој школи Пријепоље смерови трећег степена, попут бравара, аутомеханичара, аутолимара или инсталатера водовода, наизменично се појављују на уписном року тек сваке друге године. Додатно отежавајући фактор у Пријепољу је и смањење броја ученика, присутно у свим мањим срединама у Србији.
