Kолико је Западни Балкан близу Европске уније у политичком и економском смислу?

Kолико је Западни Балкан близу Европске уније у политичком и економском смислу?

Kоја је улога земаља Западног Балкана у спровођењу нове развојне политике Европске уније, како је пандемија утицала на процес европских интеграција и да ли је одговор ЕУ на актуелну кризу био адекватан и правовремен само су нека од питања на која су учесници Move.Link.Engage конференције, коју организује Београдска отворена школа, дали одговоре.

Други дан конференције обележили су Владимир Билчик, посланик у Европском парламенту, Душан Рељић, шеф бриселске канцеларије Немачког института за међународне односе и безбедност, али и Марија Десивојевић Цветковић, виша потпредседница за стратегију и развој у Делта Холдингу, Душко Васиљевић, експерт Светске банке и Миливоје Јовановић, председник удружења Енека.
У тренутку који се истиче као кључан за даље односе ЕУ и држава кандидата за чланство, неопходно је усмерити пажњу на политичке елите и владе које су заробиле државе и грађанима одузеле право на партиципативност. Иако грађани у овим државама већински подржавају чланство у ЕУ потребно је да политичке елите и доносиоци одлука искажу већу посвећеност процесу интеграција што би значајно утицало и на перцепцију Западног Балкана унутар ЕУ, истакао је Билчик. ЕУ би требало да не само остане светионик солидарности већ и да посматра Западни Балкан као интегрални део Уније. То су најважније поруке које морају јасно да се адресирају, јер је проширење једина одржива стратегија за Западни Балкан. Уколико жели да покаже солидарност, ЕУ би требала да омогући једнак приступ ресурсима и исти третман свим грађанима са ових простора, а да ли ће тако заиста бити остаје нам да видимо у наредним месецима – закључак је разговора Билчика и Рељића, који је модерирао Милорад Бјелетић, извршни директор БОШ-а.
Да ли ће и колико компаније запошљавати у наредном периоду, каква су предвиђања за покретање српске економије, и да ли је криза отворила нове могућности за сарадњу, су била нека од питања на која смо такође потражили одговоре у оквиру наредног панела. Пандемија је нарочито утицала на економију, па је тако укупна вредност пакета помоћ́и на глобалном нивоу тренутно 10.000 милијарда долара, док светски јавни дуг износи 101% укупног светског БДП-а. Прилагодљивост националних влада и јавног сектора је била неминовна, а исти пут пратили су и приватни и цивилни сектор. Пословна заједница не само да је прилагодила, него је скоро у потпуности променила начин пословања, а одређени сектори су претрпели велике губитке попут угоститељства и туризма. Самим тим, питање партнерства и солидарности свих сектора је тренутно једно од кључних питања.
Са тим у вези неопходно је да држава предузме циљане мере економске помоћи како би отклонила последице кризе и помогла малим и средњим предузећима као и најугроженијим секторима, а посредно тако утицала и на компаније које са њима послују. Поред тога, важна је и брига о запосленима и прилагођавање на нову нормалност рада. Важно је утицати не само на одрживост пословања већ уложити ресурсе и у запослене. Закључак дискусије јесте да је солидарност и међусекторско партнерство од кључне важности у савладавању економских последица пандемије како у Србији, тако и у региону Западног Балкана.
Сесије последњег дана коференције, 23. септембра, ће отворити дискусије на тему последица које очекивана економска рецесија може оставити на будућност младих и питања праведне енергетске транзиције.
Шеста годишња регионална конференција Мове.Линк.Енгаге организује се онлине од 21. до 23. септембра у Београду под називом Девелопмент фор Реал: Партнерсхип, Солидаритy анд Респонсибилитy ин Пост-Цовид 19 ера. Фокус овогодишње дискусије је реакција ЕУ на пандемију, представљање кључних карактеристика плана опоравка за ЕУ и истраживање утицаја најновијих дешавања на ЕУ перспективу Западног Балкана. Циљ конференције је да пружи додатну подршку и конкретна решења цивилном друштву у контексту регионалног партнерства, солидарности и одговорности. Kонференцију организује Београдска отворена школа уз подршку Kраљевине Шведске путем платформе Зоом.

Више информација можете пронаћи овде.

Подели на мрежама
administrator

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *