Колико нагле промене времена у јануару утичу на биљне културе?

Колико нагле промене времена у јануару утичу на биљне културе?

Температурне осцилације и нагле смене хладног и топлог времена у јануару ове године имају различите ефекте на воћарске културе и ратарске усеве у пријепољском крају. Стручњци подсећају да на временске прилике и неприлике не можемо утицати, али можемо на правилну заштиту и исхрану биљних култура.

Топло време у децембру прошле године уз релативно високе температуре за ово доба године и нагле смене хладног и топлог времена у јануару различито утичу на различите биљне врсте.

Што се тиче ратарских усева, који у нашим карајевима нису толико заступљени, јер су мале површине под овим културама, нису доживеле неке посебне стресове и губљење енергије родности. Иако није било снежног покривача да покрије те биљке, нису биле толико ниске температуре да дође до измрзавања. На воћарске културе, у зависности од сорте различито делују. Коштичаве сорте – шљива, бресква и кајсија, нектарина, трешња и вишња имају краћи период мировања, до три месеца, док је код јабучастих сорти, јабуке и крушке некеретање сокова доста дуже. Због тога је важно припремити биљке за презимљавање – објашњава шеф Одсека за пољопривреду ОУ Пријепоље Ифет Хамзић.

Хамзић наглашава да је најбитнија правовремена хемијска заштита, односно јесење прскање на бази бакарних препарата које ће затворити ране на биљкама и спречити улазак бактерија и вируса. Такође је важно не правити грешке у исхрани воћарских култура.

Опасно је и искључиво се избегава бацање аазотног ђубрива у јесен, јер убрзава биљку да крене са вегетацијом. Релативно ниска цена на остала основна ђубрива, фосфор и калијум на наки начин повлачи људе да то раде, али је сасвим погрешно, поготово у малињацима у којима после бербе немамо шта да тражимо са азотом до пролећа. Ако дође до оваквих температура зими, биљка осети потребу да крене са соковима, може доћи до фазе бубрења у пупољцима и може доћи до измрзавања. Много су опаснији позни полећни мразеви када је биљка већ дошла у фазу кретања сокова из корена који дођу до пупољака у којима је проценат влаге тада већи и могућност измрзавања тих биљака је знатно већа – истиче Ифет Хамзић.

Поред тзв. плавог прскања, кречење стабала воћа је један од начина да се биљке заштите и дуже остану у фази мировања за време температурних колебања.

Они који то нису урадили, могли су то ових дана, с тим да два сата након тога не буде падавина да се не спере креч. Бела боја и кречни материјал одбија сунчеве зраке одбија сунчеве зраке, температура у биљци је нижа и не да јој сигнал да креће са вожним соковима из корена – додаје Хамзић.

Временске прилике ове зиме до сада нису озбиљније утицале на биљне културе, а како претходна година није била нарочито родна, воће је ове године понело добар родни потенцијал. Да ли ће род „доћи до руке“ зависи од временских прилика у пролеће.    

Подели на мрежама

Повезани чланци