By Комеморација Љубомиру Шуљагићу, дугогодишњем професору и директору Пријепољске гимназије, одржана је у Дому културе Пријепоље, у организацији установе у којој је провео највећи део свог радног века.
Породица, колегинице и колеге, пријатељи и поштоваоци Љубомира Шуљагића, окупили су се у понедељак, 16. јуна, да још једном одају почаст чувеном професору и директору Пријепољске гимназије, чији живот је, како је речено на комеморацији, био синоним за посвећеност, дисциплину и одговорност, и који је оставио неизбрисиви траг у пријепољској просвети, а и шире. Након минута ћутања, обратила се Наташа Лучић, директорка Пријепољске гимназије, која је рекла да је Шуљагићев живот био посвећен знању, васпитању и напретку, а деценије је посветио просвети – учионици, зборници и директорској канцеларији. Зато ће увек остати у срцима својих ученика, сарадника и генерација које је обликовао својим примером.
У име Милешевског културног клуба „Свети Сава“ од Шуљагића, који је био један од оснивача и први председник Клуба, опростио се Зоран Малешић. Он је подсетио да је Шуљагић био велики просветни и национални радник и рекао да је судбина хтела да Љубомир буде сахрањен 15. јуна, на дан када је пре 34 године Клуб и основан у Пријепољу.
У име породице на комеморацији је говорио Оливер Мрдаковић, који се од пашенога опростио читајући неке од његових афоризама, који се налазе у неколико збирки, од којих је прва објављена 1989. године.
Опраштајући се у име колектива Пријепољске гимназије, професорка Оливера Жунић је препричала неке од анегдота из школе, како би дочарала какав је био Шуљагић. Иако је на први поглед деловао строго, иза озбиљности се крила топла реч, разумевање и искрена наклоност, рекла је Жунић, додавши да је увек био подршка младим колегама на почетку каријере.
Љубомир Шуљагић је цео радни век провео у просвети. Дуже од две деценије био је омиљени професор и разредни старешина, признат и познат по свом раду и односу према ђацима. У пензију је отишао са места директора Пријепољске гимназије, на којем је провео 15 година. За време његовог мандата школи је враћено њено изворно име, а 2003. је награђена Вуковом наградом – највишим признањем Културно-просветне заједнице Србије.
