Аутор/ка: Новинарка и уредник Мреже за истраживање криминала и корупције (KРИK) кажу да је потребно мењати судску праксу и начин процесуирања претњи новинарима, јер се кривично гоне само они који претње напишу или изрекну директно, без обзира што понекад оне најопасније долазе у много суптилнијим формама.
Милица Војиновић једна је од три чланице редакције KРИK-а којима су обијени домови. Војиновић верује да у њену породичну кућу нису провалили лопови – провалник је чак оставио и новац на кревету.
„Ја сам имала то непријатно искуство као једна од три особе у нашој редакцији чија је кућа била обијена, да ми је неко провалио у кућу под некаквим врло сумњивим и врло чудним околностима где је одређена сума новца остављена на кревету, па је јако чудно да је то неки лопов који не краде“, каже она.
Новинарки KРИK-а Драгани Пећо непозната особа је провалила у стан и испретурала ствари у јулу 2017. године. Породична кућа Милице Војиновић обијена је у октобру 2019, а у стан Анђеле Митровић, менаџерке друштвених мрежа ове редакције, проваљено је у новембру 2020. године.
За ове три провале још увек нико није одговарао, а Војиновић су полицајци, како каже, чак и убеђивали да случај нема везе са њеним послом.
„Наравно да ту провалу са већом сигурношћу могу да вежем за посао и мислим да је имало везе са послом и да је била нека врста упозорења или нечег сличног. Ту врсту стреса и некаквог притиска које сам доживела током тих пар дана када се провала догодила не бих пожелела ником“, додаје она.
KРИK мета дигиталних претњи, прорежимских таблоида и СЛАПП тужби
Редакција KРИK од оснивања је на мети прорежимски таблоида, а међународне организације неколико пута су до сада реаговале због кампања којима су изложени.
Против новинара и уредника KРИK-а поднете су десетине такозваних СЛАПП тужби, односно тужби којима није циљ задовољење правде већ застрашивање и ућуткивање новинара.
Дигиталне увреде и претње прате објављивање готово сваког текста KРИK-а. Стеван Дојчиновић, главни и одговорни уредник овог портала, каже да их је једном у само 24 сата стигло више од сто.
„Kада је било објављено да сам провео једну ноћ у притвору у Русији… Kада сам се вратио у Србију, кад сам отворио своје социјалне мреже, Фејбук, Твитер, остале – то је било преко стотину претњи. Значи, причамо у току једног дана – преко сто претњи“, присећа се Дојчиновић реакција на вест да је задржан на аеродрому у Москви 2015. године.
Он је тада требало да одржи предавање на Факултету за новинарство у Вороњежу. Међутим, он је задржан у аеродромском притвору по слетању, забрањен му је улазак у Русију и послат је назад у Београд.
Претње новинарима путем интернета, сајтова и друштвених мрежа
Новинари обесхрабрени да пријаве претње
Чланови редакције дуго нису пријављивали претње које су добијали. Дојчиновић каже да су се осећали обесхрабрено након што прве поднете пријаве нису решене.
„Након што је основан KРИK, ми смо пријавили прве две претње које смо добили, то је био октобар 2016. Ништа није урађено по том питању, јер тужилаштво још увек чека ИП адресе налога са којих су претње биле упућене, иако се на профилима са којих су претње биле упућене јасно препознају лица, објекти“, објашњава Дојчиновић.
Он каже да је редакција поново почела да пријављује претње тек прошле године.
„Можда смо пријавили још четири или пет случајева. Од тог броја, само један је завршен, где је особа осуђена условном казном. Наравно, неке су и одбачене из мени потпуно чудних разлога“, каже он.
Епилог поднетих кривичних пријава за угрожавање сигурности новинара
Војиновић каже да KРИK пријављује само „отворене и директне претње“. Пријава за обијање стана је једина коју је када су у питању претње упућиване лично њој. Међутим, у име редакције подносила их је неколико пута.
„Знамо из других случајева да суд и тужилаштво не признају уколико вам неко није буквално рекао: „убићу те, пребићу те“ и тако даље. Тако да знамо да нема поенте пријављивати нешто иоле суптилније.
„Мислим да је стање у правосуђу поводом тога тотално катастрофално и да ни на који начин нисмо охрабрени да то пријављујемо“, каже она.
Озбиљност претње зависи и од тога ко ју је изрекао
Дојчиновић сматра да је неопходно променити праксу процесуирања претњи новинарима. Он каже да се „озбиљност саме претње не мери се само по ономе што је речено“, већ и по томе ко је претњу упутио.
„Начин на који се судови постављају – да желе да имају експлицитне, јасне претње до краја да би их уопште узели у обзир, и тужилаштво и судови у ствари… води пракса ка томе да ће они најниже разредни појединци, они који прете из неке фрустрације и који су вероватно најмање опасни, значи појединци који имају најмање шансе да у ствари повреде, они ће можда најгоре проћи, макар ће их неко процесуирати.
„Сад они довољно паметнији, онај који зна да то софистицирано уради, он једноставно неће бити процесуиран. Тако да пракса не функционише како треба“, објашњава он.
Дојчиновић верује да тако најопасније претње заправо остају ван домашаја правосудног система.
„Добро је да се прича о претњама, али не желимо да направимо ситуацију такву да када неком од колега стигне озбиљна претња из мафијашких кругова, да је само сведемо под остале претње. Јер један одсто тих претњи је смртоноснији од ових 99 одсто“, каже он и додаје да новинари сами треба да сазнају ко им прети, шта та претња значи и колико је озбиљна.
Пријављивање претњи новинарима: Неизвестан и исцрпљујућ процес
БИРН-ова анализа података Републичког јавног тужилаштва о нападима и угрожавању сигурности новинара, показала је да тужилаштва данас мање одбацују кривичне пријаве него 2016. године, када је формирана Стална радна група за безбедност новинара. Ову радну групу чине представници Републичког јавног тужилаштва, Министарства унутрашњих послова и неколико новинарских удружења, а она је формирана како би се подаци о кривичним делима на штету новинара ефикасније размењивали и водила обједињена евиденција о нападима на новинаре.
Анализа објављена 2022, показала је да су током 2016. године одбачене две трећине поднетих пријава, 2017. и 2018. године одбачена је половина, док је 2021. године одбачена једна трећина кривичних пријава поднетих због дела на штету новинара.
Док је број одбачених пријава опадао из године у годину, изузетак је била 2020. година када је половина поднетих пријава одбачена на самом почетку.
Током 2022. године због кривичних дела и догађаја на штету новинара, поднета је 81 кривична пријава, а 25 их је или одбачено или је закључено да нема елемената кривичног дела, показују подаци Републичког јавног тужилаштва.
Дојчиновић каже да је и сам процес подношења пријаве исцрпљује новинаре.
„Људи морају да разумеју да је пријављивање претњи – малтретирање. Треба да ангажујете и платите адвоката на напише кривичну пријаву. Вас ће позвати полиција која ће вас саслушавати, исцрпљиваће вас са питањима типа колико сте забринути за себе?
„Онда ће вас позвати тужилаштво па ћете да седите са тим људима који су вам претили. Ту треба један велики рад да прође да би се направило нешто од тога. Неке неугодне ситуације – да седите са човеком који вам је претио. И онда када уложите ту енергију, нас је обесхрабрило када смо видели да тужилаштво ништа са тим не ради“, каже он.
Новинари пријаве најчешће подносе због угрожавања сигурности новинара, али се ове пријаве највише и одбацују.
Бранко Стаменковић, тужилац за високотехнолошки криминал пред којим се води највећи број поступака за ово дело, објашњавајући зашто се пријаве одбацују, рекао је да се приликом подношења пријаве новинари воде субјективним осећајем, а не тиме да ли постоји објективна претња. Међутим, Раде Ђурић, адвокат НУНС-а, сматра да треба мењати праксу судова и тужилаштва у којој се стриктно инсистира на раздвајању осећаја угрожености новинара са једне и претпоставке да претња може наступити са друге стране.
Последице дигиталних претњи: „Осврнем се иза себе у мраку када идем негде“
У периодима када редакцији KРИK-а стиже већи број претњи, Милица Војиновић каже да се често осврће око себе када ноћу иде напоље.
„Апсолутно није пријатан осећај када помислите да би то неко могао стварно и да уради, јер ви не знате ко је та особа иза Твитер профила. Често то може да буде неко ко може да реализује те претње. Тако да забринемо се сви заједно.
„Ја лично, осврнем се иза себе у мраку када идем негде, кући или близу канцеларије, негде где би неко могао да зна да ћу бити у току дана. Не увек, али у тим периодима можда више“, закључује она.
Независном удружењу новинара Србије (НУНС), које води Базу напада на новинаре, прошле године пријављено је 136 случајева. Онлајн претње пријављене су 51 пут.
Напади на новинаре у Србији 2022. године
Kако број онлајн претњи упућених новинарима расте из године у годину, НУНС је покренуо платформу за безбедност новинара „На првој линији“ – prva.linija.nuns.rs. На овом порталу новинари и редакције могу да пронађу ресурсе и алате како би се изборили са нападима.
НУНС новинарима пружа правну и психолошку подршку, а на основу смерница на сајту, редакције могу да спроведу механизам да заштите новинаре који су мета онлајн напада од професионалних и емотивних последица дигиталних напада.
Цео интервју са Милицом Војиновић и Стеваном Дојчиновићем можете погледати на на сајту prva.linija.nuns.rs.
Драган Гмизић, Миодраг Марковић
Прочитај још:
Миљко Стојановић: „Грешка је оћутати претње“
Зоран Стрика: Увреде и претње неће престати
Ивана Гордић Перц: „Нису ме обесхрабрили да радим“
