By Муслимани и муслиманке широм света данас прослављају Курбан-бајрам, у знак сећања на посланика Ибрахима, који је, према веровању, био спреман да у знак покорности Божијој вољи жртвује прворођеног сина Исмаила. Због његове искрене вере и потпуне преданости, Бог је у последњем тренутку ту жртву заменио овном, показујући да су вера, милост и послушност Богу изнад сваке жртве. У духу тог предања и на данашњи празник се приноси жртва, са циљем подстицања друштвене солидарности и помоћи сиромашнима кроз дељење курбанског меса, као и јачања породичних и комшијских веза.
Након Бајрам намаза, који је клањан јутрос око 15 до 6, наступио је један од два највећа празника муслимана – Курбан бајрам, који се назива и хаџијски, јер долази у периоду годишњег ходочашћа Меки и Медини.
Вјерници муслимани широм свијета овај благдан обиљежавају клањем курбана, а из многих дијелова свијета окупили су се и вјерници на најсветијем мјесту ислама у Меки, код Часне Кабе, како би извршили прописе хаџа. Хаџ је обавезан за сваког пунољетног муслимана и муслиманку који имају услове и могућности да га обаве, и дужни су то учинити најмање једном у животу, а могу га обавити и више пута. Такође, када је ријеч о клању курбана, свака породица која има могућности, односно носилац домаћинства, треба да закоље курбан, који се намјењује за цијелу породицу – каже Адмир еф. Гојак, главни имам Meџлиса ИЗ у Пријепољу.
Курбан може бити здрава овца, ован, коза или јарац и једну животињу може жртвовати једна породица, док у случају жртвовања краве или вола, може учествовати до седам особа. Курбанско месо се дели тако што се трећина остави себи, трећина подели родбини, комшијама и пријатељима, а трећина сиромашнима. Курбан се може даровати и немуслиманима, а ове дане карактерише појачана молитва, слављење узвишеног Алаха и захваљивање на благодатима.
Један од прописа везаних за Курбан-бајрам јесте и учење текбира, такозваног текбири-тешрика, који се изговара након фарз-намаза, почев од дана Арефата, од сабах-намаза, па до четвртог дана Курбан-бајрама, до икиндије-намаза. Препоручује се и лијепо је да се за Бајрам у џамију долази пјешице, уколико мјесто боравка није много удаљено. Такође се препоручује да се вјерници, ако постоји могућност, враћају другим путем – саветује Адмир ефендија.
Каже се да се Бајраму радује сваки ћошак, јер се уочи празника детаљно чисте куће и дворишта, из којих се може осетити мирис колача и халве.
Обичај је да вјерници припремају своје домове и авлије, па се уочи празника чисте и уређују дворишта, куће и припремају разна укусна јела и слаткиши. Облачи се најљепша одјећа за Бајрам, празник се међусобно честита, а они који су удаљени то чине путем позива или порука. Важно је да у тим данима комуникација међу вјерницима буде на високом нивоу – истиче Гојак.
Празници су повод за јачање родбинских и пријатељских веза кроз међусобно посећивање и размену честитки.
Када је ријеч о посјетама, предност треба дати породици, па обићи чланове породице, родбину, комшије и пријатеље. Многи користе прилику и да посјете мезарја и проуче дове за умрле. У своје лично име и у име Меџлиса Исламске заједнице Пријепоље, честитам Бајрам свим муслиманима ријечима: „Бајрам шериф мубарек олсун“, уз жељу да га проведу у здрављу, рахатлуку и берекету и дочекају још много Бајрама у заједништву – поручио је главни имам.
Курабан бајрам траје четири дана и честита се речима „Бајрам шериф мубарек олсун“, што значи „Нека је честит и благословен Бајрам“.
