“Лампаши” засветлили у Музеју у Пријепољу

“Лампаши” засветлили у Музеју у Пријепољу

Посвећен и аутентичан колекционар старих радио апарата Драган Јовичић из Ужица представио је и део своје колекције у Музеју у Пријепољу. Изложба под називом „Куће малих људи“ представља времеплов у време бивше Југославије и „лампаша“ који су се појавили као чудо технике, а онда полако постајали део сваког домаћинства.

Драган Јовичић био је ђак основне школе када је први пут пожелео да у свом поседу има више примерака радио апарата. Чекао је више од 40 година да му се жеља оствари, али све га је ка томе водило. Богата колекција Драгана Јовичића сада садржи 63 потпуно исправна радио апарата, а у простору Музеја у Пријепољу приказан је један део.

То су радио апарати који су произведени у домаћим фабрикама бивше Југославије. Почев од најстарије „Никола Тесла“ која је основана 1949. године, затим „Електронска индустрија Ниш“ основана 1950. године, затим „Рец Крагујевац“ 1951., затим „РИЗ Загреб“, „Телекомуникације Љубљана“ и „Искра“ из Крања. Ту се нашло и петнаестак радио апарата иностране производње попут Филипса, Сонија и Грудинга – набраја аутор изложбе Драган Јовичић.

Прошло је 10 година од прве Драганове изложбе у Народном музеју у Ужицу, где је радио као домар и технички реализатор изложби.

Пошто 2015. година нико од колега није имао неку изложбу, позвали су ме да то урадим ја. Одемо у Београд да видимо како то изгледа и ја за девет месеци скупим 21 радио апарат и направим себи прву изложбу – присећа се Јовичић.

Његов принцип у колекционарству је јасан: не продаје и не купује радио апарате.

Одговорно тврдим да сам ја једини колекционар који у читавој Србији никад није купио ниједан апарат. Све што овде видите, а још оволико имам и кући, ниједан апарат нисам купио и ниједан нисам продао. И нема цене по којој бих продао.

Верује да ће радио као медиј опстати још дуго времена.

Драган –

Ми старији који смо одрасли уз те радио апарате не одричемо их се. Моја супруга никад не гаси радио, само увече смањи мало. Кад сам ишао у школу, без књига сам могао да одем, али без малог транзистора и резервних батерија нисам – каже Јовичић.

Драган Јовичић је своје “лампаше” не само прикупио већ и својим рукама оживео, враћајући им глас користећи аутентичну технологију – лампе, што захтева велико техничко знање и стрпљење.

Подели на мрежама

Related Articles