Лешници из Пријепоља кроз чоколадне производе стижу у целу Европу
Лешници из Пријепоља кроз чоколадне производе стижу у целу Европу
Према проценама из 2018. године у Србији се под засадима леске налазило између 1.000 и 1.200 хектара. Плантаже лешника захтевају велики рад и улагања, али произвођачи ових коштуњавих плодова немају проблема са пласирањем и продајом свог производа. Један од ретких већих засада лешника у општини Пријепоље, налази се у Лучицама. Породица Дивац на површини од два хектара већ 15 година гаји лешнике.
By На плодном земљишту уз обалу реке Лим, где је породица Дивац узгајала пшеницу, кукуруз, луцерку, од 2005. године постоји засад од око 720 садница леске, који је три године касније проширен са још 400 садница. Плантажа у Лучицама је подигнута по узору на засаде у Италији, која је највећи европски произвођач.
Имамо четири врсте: роману, лангу, џифони и мортарелу, које су сађене наизменично, по пројекту. Радили смо и испитивање земљишта да бисмо знали шта и кад треба да им додамо приликом садње, шта касније. Урађен је и систем за заливање кап по кап. Избрали смо италијански принцип јер Италија има највећи принос по хектару, тако да се прва резидба ради на други пупољак, а орезивање се ради тако да имамо једно стабло, а крошњу ширимо на четири пет страна – каже Бранислав Дивац.
Леске захтевају велики посао и улагање да би се остварио максималан принос од осам до 12 килограма лешника по стаблу. За килограм лешника у љусци произвођачи добијају око два евра, а само ситнији плодови спадају у прву класу.
Колико се уложи, толико се и добије. Када смо имали најбоље бербе, имали смо принос од пет до осам тона лешника.
Највећи светски произвођач лешника, са чак 70 одсто укупне производње је Турска где су стари засади, следи Италија са 20 одсто, док само 10 одсто чини производња у остатку света. Србија увози 90 одсто лешника тако да произвођачи немају проблем са пласманом својих производа.
Пласирање лешника не би требало да буде проблем, нарочито што се цена лешника формира на европском тржишту и не може нико да уцењује са ценом. Појављује се све више и више откупљивача лешника. Са друге стране, ми смо имали срећу да моја сестра од стрица има фабрику чоколаде па ми имамо прилику да пласирамо наш лешник у њену фабрику. Тако кроз чоколаде Премиер Арти Вала, лешник са наше плантаже стиже у разне делове Европе.
Породица Дивац има застарелу и неадекватну механизацију због чега су више пута конкурисали за општинску и републичку субвенцију за набавку нове опреме.
Више пута смо тражили субвенцију, али је занимљиво да лешник није култура која се субвенционише у нашој земљи. Чак и субвенције Министарства пољопривреде су намењене другим културама.
Гајење око 1.100 садница леске захтева ангажовање радне снаге, углавном током орезивања и сакупљања лешника на јесен. Вреднији радници и раднице могу да зараде и до 4.000 динара по дану. Близина Лима им омогућава релативно једноставно заливање системом кап по кап, док би набавка адекватне механизације у многоме унапредила и олакшала посао. Иако плантажа леске није примаран посао ове породице, њихов план је да постојећу плантажу обрађују и даље.
