Љубитељ доброг звука Сеад Кајевић Сетко: Грамофонске плоче имају душу

Љубитељ доброг звука Сеад Кајевић Сетко: Грамофонске плоче имају душу

У времену када је музика лако доступнa на радију, телевизији и уз неколико кликова на Јутјубу, грамофони и плоче су права реткост. Један од малобројних за кога право уживање у музици подразумева слушање плоча је Пријепољац Сеад Кајевић – Сетко, који у својој колекцији има око 800 наслова, углавном рока, џеза и блуза.

Сетково интересовање за рок музику почело је још док је био у основној школи, када су били доступни часописи уз које су долазиле грамофонске плоче као поклон. Тада се слушала реч критичара који су радили рецензије плоча, па је то био један од главних критеријума при одабиру и куповаини плоча. Како тада, тако и данас, његова љубав према доброј музици не јењава.

Озбиљнија музика дошла је са неким сингловима, попут сингла Сантане Samba Pa Ti и Black Magic Woman. То је било пресудно да после почнем да скупљам плоче и да слушам озбиљнију музику. Била је опција да ли да ми купе одело за матуру, или да ми купе музички стуб. Одмах сам се одлучио за музички стуб. На матуру нисам ни отишао, али ми је остао грамофон, касет дек, звучници, након чега је било врхунско слушање музике – сећа се Сетко.

Седамдесетих и осамдесетих година главни дистрибутери плоча били су РТБ из Београда и Југотон из Загреба, али пасионирани љубитељи плоча и добре музике, попут Сетка, желели су више од онога што су они имали у понуди.

У СКЦ-у у Беогарду постојала је берза плоча где су могли да се нађу оригинали, америчка плоча – америчка група. Сећам се неког Белог из Београда који је имао брата пилота који је летео за Америку и доносио му плоче. Код њега сам куповао најбоље плоче, све што сам тражио код њега сам могао да нађем. Био је ексцентрик, па некад и није хтео да прода плочу, па је говорио дођи следећи пут. А ја за месец дана опет одем у Београд због те или неких других плоча – каже Сетко.

И поред тога што у својој колекцији има око 800 наслова пробране музике у којој ужива, недвосмислено одговара на питање шта сматра највреднијим.

Највреднија ми колекција плоча Карлоса Сантане. Имам све његове албуме, чак и један пиратскки снимак који је објављен и пре него што је настала група Сантана.

Љубав према плочама није поклекла пред дигитализацијом и новим носачима звука, који су код нас почели да се појављују деведесетих година.

После плоча када сам набавио прве ЦеДе- то ми је био сувише космички звук у негативном смислу, сувише је било вештачко. Високи тонови, басови … све је то било другачије. Плоча има толину, другачији звук. Чак и кад је оштећена, кад мало зашушти или крцка, поново има душу – објашњава Сетко.  

Прети ли опасност данас да дигитализација звука затре жанрове попут рока и џеза?

Џез ће сигурно опстати, рок можда неће. Џез је основа свега. Што се тиче светске џез сцене, све државе улажу у џез, јер то је уметност, то је култура. Код нас је друга прича, џез је на респиратору, још мало па ће се и угасити. Код нас има доста добрих џез музичара, али држава слабо улаже у њих – закључује Сетко.

Сетко је већини Пријепољаца познат као часовничар и јувелир, који радњу у Валтеровој улици има више од 30 година. Каже да је често затварао радњу како би отишао на неки концерт или џез фестивал. Опет, као најважнији издваја концерт Карлоса Сантане у Будимпешти. Тада је направио фотографју Сантане са старим Зенитом, коју и данас чува у својој радњи.

Подели на мрежама

Повезани чланци