By Љубомир Шуљагић је радни век провео у просвети, као професор српског језика и књижевности и дугогодишњи директор Пријепољске гимназије. За то време је и писао, и за три деценије објавио девет књига. Међутим, љубав према писаној речи родила се раније – прву песма му је објављена у 6. разреду основне школе а затим су му објављиване и приче у локалним новинама. Право писање уследило је 80-их година прошлог века а 1989. објављена је прва збирка афоризама.
У његовом опусу налазе се најразличитији жанрови – збирке афоризама, песме за децу, хроника родног села, збирке заборављених народних израза и празноверица.
Упркос општем девалвирању вредности и институција у нашем друштву, Шуљагић каже да је на наговор пријатеља одлучио да пошаље кандидатуру, а да му је пријем у Удружење књижевника значајан, пре свега као потврда вредности његових дела.
Тренутно пише прву драму, прикупља још заборављених речи а нова збирка афоризама чека издавача. Уз претходне збирке, афоризмима ће пропратити последњих тридесет година.
Погледајте видео прилог:
