Аутор/ка: Локални медији се годинама уназад налазе у изузетно тешкој финансијској ситуацији. Економски притисци локалних власти, издвајање недовољних средстава за пројектно суфинансирање, фаворизовање појединих медија кроз расподелу средстава, постали су доминантан облик притисака. Оваква ситуација не оставља само последице на медије и новинарство као професију, већ и на објективно и правовремено информисање грађана и грађанки.
Економски притисци локалних власти, недовољна сигурност и плаћеност посла последњих година подстичу ширење аутоцензуре и подривају независност и квалитетно новинарство.
Чак и 90-их година локални медији су били слободнији у Србији. Имали смо велики број локалних медија који су били далеко независнији у односу на тадашњи режим који смо доживљавали као ригидан, али којем локални медији очигледно нису били у фокусу. Претпостављам да је ова власт добро проценила да је то била грешка, тако да сада постоји велики притисак који се разликује од средине до средине. Има општина и градова у којима медији лакше опстају, има и оних које уопште не расписују конкурсе за суфинансирање медија, а и кад их има, подобни играчи добијају средства – сматра главна и одговорна уредница портала „Kруг“ из Kраљева Марина Миљковић Дабић.
Модел суфинансирања медија,који је на почетку примене пре седам година, требало да представља начин да се финансирају садржаји од јавног интереса, претворио се у модел финансијске зависности медија.
Када су почели ти конкурси, било је јасно да ће то бити гробница новинарства. Те паре које су намењене за суфинансирање пројеката свака власт је користила да потчини медије. Медији неће моћи да опстану ако не служе и нису у неком вазалском односу према власти – мишљења је директор новина и портала „Подринске“ из Шапца Иван Kовачевић.
Једини начин да неки локални медиј остане независан је да се не ослања на буџетска средства тврди главни и одговорни уредник портала „Бујановачке“ Никола Лазић.
Људи из локалних самоуправа када дају новац имају тај став и тако се понашају као да дају из „свог џепа“ и за то траже неку противуслугу. Постоје тачно медији који су предодређени да добијају паре. Имате у великом броју случајева медије које нико не гледа, који, питање је , да ли уопште физички постоје, имају једног или немају запослене, немају програм, а добијају енормне количине новца. Верујем да се од тог новца не финансира са мо власник медиј, него и партијске и друге структуре – додаје Лазић.
Да је садржај и квалитет пројекта и интерес јавности најмање важан фактор у расподели средстава за медијске пројекте, која више изгледа као лутрија наводи новинарка и суоснивачица портала Пресек из Kрагујевца Марија Обреновић.
Много више су други фактори у питању. Некад су то политички фактори и подобност медија, а некад и само по инерцији да се подели свима по мало па да опстане ситуација каква јесте. Све то у крајњој линији није праведно зато што не води остваривању јавног интереса што је основна намена конкурса – закључује Обреновић.
Недовољна транспарентност у одлучивању о додели средстава, формирању и раду стручних комисија чије одлуке се неретко и преиначавају, део су проблема који прате пројектно суфинансирање медија.
Комисије сви знамо како се састављају од медијских експерата који су сигуран глас за локалну самоуправу. Други проблем су медији који од свега имају само печат. Људи раде неке друге ствари, основали су неке своје портале на којима објаве или не објаве понеки текст, али то у неким општинама пролази – истиче главни и одговорни уредник новина и портала „Топличке вести“ из Куршумлије Милен Ђорђевић.
Систематски и константни притисци на уређивачку политику, оснивање медија који само пласирају, а не и производе садржаје, не остављају само последице на медије и новинарство као професију, већ и на објективно и правовремено информисање грађана и грађанки.
Овај текст настао је у оквиру Пројекта "Слободни медији - услов демократизације друштва". Пројекат се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.
