Аутор/ка: Уличном акцијом СТОП НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА – НИСИ САМА Форум жена Пријепоља у сарадњи са осталим чланицама Мреже жена против насиља -регион југозападнe Србијe, пружио је подршку женама које трпе насиље да се охрабре и пријаве насилника, али и указао целом друштву да не постоји оправдање за насиље! Oд почетка године до данас у породичном и партнерском насиљу убијене су 22 жене, подаци су са којима Србија дочекује 25. новембар – Међународни дан борбе против насиља над женама.
Платоом Дома културе у Пријепољу одјекнула су имена двадесет две жене које су убијене од почетка године, за које сазнајемо на основу анализе медијских садржаја коју врши Аутономни женски центар, будући да не постоји званична статистика о фемициду у Србији. Процењује се да сваке године у просеку између 25 и 40 жена буде убијено у породичном и партнерском насиљу.
Фемицид је само крајњи и најбруталнији исход најчешће дугогодишњег насиља над женама, које може бити психичко, економско, сексуално или физичко, а које почива на неједнаким односима моћи између мушкараца и жена. Најчешће је мотивисано жељом за контролом жене . Неадекватан одговор институција на насиље над женама је један од честих разлога због којих се насиље не смањује, али и долази до фаталних исхода. Због тога је од круцијалне важности добра сарадња и умреженост између надлежних институција, невладиног сектора, али и медија – истакла је председница УО “Форума жена Пријепоља“ Милева Малешић.
Женске организације и институције заједно би требало да су подршка женама које трпе насиље, гарантујући им помоћ.
Женске невладине организације које су окупљене око Мреже жена против насиља Србије, око 30 организација, се труде да мењају законе, да утичу на јавне политике, да утичу на институције да би се побољшао положај жена које живе у ситуацији насиља. Женске организације имају 26 СОС телефона који пружају женама правну и психолошку подршку, а од тога је шест лиценцираних који спадају у систем социјалне заштите. Међутим, СОС телефони основани у оквиру женских организација нису добили национални број већ је тај број дат националном телефону у Звечанској, чиме је држава показала да не признаје нашу експертизу и наш тридесетогодишњи рад, којим смо се ми борили да се насиље у породици санкционише, да се прикаже као злочин и да жене које доживљавају насиље у породици имају право на живот без насиља и да институције реагују на то – навела је оперативна координаторка Мреже жена против насиља Драгана Вељовић.
Истраживања женских организација потврђују да су жене на селу у већем ризику од насиља у породици.
Ово је по много чему историјски датум, а пре свега јер ову акцију организујемо са сеоским женама које су по први пут оснажене да са нама стоје на улици када је тема насиља у питању. Имали смо бројне радионице и догађаје, али тај тренутак када треба јавно да изађете и својим телом сведочите о неком свом ставу је много другачије од свега другог у активизму. Жене су нам рекле да је удруживање начин да поправе свој положај и економски, али и овај који се тиче насиља, јер су оне, поготово жене које живе у дубоко руралним насељима изоловане и од информације и од социјалне подршке и за њих је удруживање од великог значаја – рекла је председница УО „Женски центар Ужице“ Радмила Гујаничић.
Насиље није приватна ствар, већ друштвени проблем, против кога сви треба да устанемо! Ниједна жена мање, ниједна жртва више!
