Милиони за уједе и „хумано“ збрињавање паса луталица

Милиони за уједе и „хумано“ збрињавање паса луталица

Проблем паса луталица годинама је један од највидљивијих, али резултати на његовом решавању нису. Док Општина Пријепоље склапа уговоре са фирмама и предузећима која одвозе псе, заштитници животиња упозоравају да се све ради супротно законима. Прихватилишта за псе називају логорима, док надлежни из Општине то називају хуманим збрињавањем. Чињеница је да се из општинског буџета исплаћују милионски износи за одштете због уједа паса луталица, што је показатељ да адекватног решења за проблем паса луталица још увек нема.

Негро је пас који је у власништву Татјане Драгутиновић нешто више од две године. Спасила га је из прихватилишта у Врњачкој Бањи у власништву фирме Авенија МБ, коју је у новембру 2020. године Општина Пријепоље ангажовала да за 150.000 динара уклони 10 паса. Татјана истиче да тада није испоштована уговорна обавеза и да постоје докази како је у нехуманим условима одведен већи број паса. Одлазак по Негра и још неколико паса, сећање је које жели, а не може да заборави.

Проблем који је настао јесте да ћу ја те крике животиња и цео тај азил памтити до краја живота. Значи, ја то не сматрам прихватилиштем, ја то сматрам губилиштем и то није једино губилиште које је на територији Србије. Сматрам да је вођење паса у та тзв. прихватилишта једноставно њихов крај. Нико није дужан да воли животиње, али да им наносе зло, ја то ипак не могу да схватим, то је за мене страшно – каже Тања Драгутиновић.

Татјана додаје и да је од тада спашених паса Негро једини преживео, а онима који су остали у прихватилишту се губи сваки траг.

С ким склапа уговор о збрињавању паса Општина Пријепоље званично тек постаје свесна у августу 2021. године, када раскида уговор са Авенијом МБ. Као разлог навешће да је ова фирма прекршила уговорну обавезу, када је псе одмах након хватања и пустила. Тако је прекинут уговор вредан 432.000 динара, а који је обавезивао Авенију МБ да збрине 60 паса. У поменутој акцији, према записнику Комуналне иснпекције, ухваћено је 15 паса и 10 штенади.

На нехумане услове у којима бораве ухваћени пси указују бројна Удружења и љубитељи животиња широм Србије. Ипак, из Општине Пријепоље наводе да не знају у каква прихватилишта шаљу псе.

Сваки пас ухваћен на једној територији треба да буде сликан и да буде отеран у прихватилиште. Наша процедура ту престаје. Одређен број паса који би требало да се врати, такође се слика. И кроз записник инспектора, наведе се колико је паса враћено, а колико је извршених еутаназија. Пре свега, то прихватилиште је неминовност. Обично су прихватилишта приватна, која би требало да поступају хумано са тим псима. Какво је стање тамо, не знам, нисам се бавио тиме – истиче члан Општинског већа Зоран Деспотовић, задужен за ову област.

Самом чињеницом да локална самоуправа ангажује фирме и предузећа из других градова да хватају псе на њеној територији, крши два закона. У члану 66. Закона о добробити животиња и члану 46. Закона о ветеринарству наводи се да су локалне самоуправе дужне да обезбеде прихватилиште на својој територији уколико уоче присуство напуштених паса.

Није то само у Општини Пријепоље, многи закони се данас крше, између осталог и тај. Требало би да се општина бави са тим, с обзиром на ове вишемилионске цифре које ми дајемо. Мислим да би озбиљно требало да се позабавимо тим и да се уради једно прихватилиште. Да ли би то било приватно-јавно партнерство или не, али искрено да вам кажем, волео бих да то буде данас него сутра – става је Деспотовић.

Игор Јанковић из Удружења за права и заштиту животиња „Белка“ из Мајданпека, поред проблема нехуманог збрињавања паса, види још један који указује на кршење Закона.

Пратећи све те фирме и њихов начин рада, видели смо да се пси из једних општина појављују у другим. Ти враћени пси постоје само на папиру и буквално се види да те фирме саме себи стварају посао. Буквално се дешавало да се преко ноћи појаве потпуно непознати пси и да их људи препознају да су из других општина.

Зашто се годинама ништа не решава у случају паса луталица, Татјана Драгутиновић одговара:

Вртимо се у круг из простог разлога што када нам дође било ко, Авенија, Комуналац из Чачка, или „Наш дом“ из Пожеге, систем је исти. Они дођу, покупе псе који су социјализовани и који неће наудити човеку, који када их позовеш, дођу. Колико сам ја причала са свим љубитељима животиња, нико не зна да ли је неко од тих предузећа са територије Пријепоља одвело иједног агресивног пса, јер је њему тешко прићи, то је посебан систем хватања, они су неповерљиви и они када виде гужву, они се први склоне.

Телевизија Форум је од Општине Пријепоље на основу Захтева за доступност информација од јавног значаја, добила све уговоре склопљене на име пружања услуге хуманог хватања паса луталица и записнике Комуналне инспекције о спроведним акцијама у претходне три године. Склопљено је шест уговора укупне вредности око 2.000.000 динара. Осим што су се у неким случајевима кршиле одредбе уговора о начину транспортовања паса, може се уочити и да је Комунална инспекција у два наврата утврдила да је ухваћено мање паса него што је било предвиђено уговорима.

Ја не мислим да они нису испоштовали своје обавезе, сигурно вам кажем и тврдим уз пратњу инспекцијске службе да су они то урадили по Уговору – каже Деспотовић.

На питање да ли је икада видео тај записник, одговара:

Не, нити је на мени да ја гледам те записнике, нити се ја мешам у рад Општинске управе.

Последњи уговор је склопљен у децембру прошле године, а уместо „Комуналца“ из Чачка, изабрано је Јавно комунално предузеће „Наш дом“ из Пожеге, које је за 219.000 динара ухватило 12 паса луталица. Цена по јединки је износила 18.250 динара и скоро је дупло већа у односу на услуге чачанског предузећа.

Заштитница животиња Тања Драгутиновић каже да је превентивним мерама овај проблем могуће решити знатно јефтиније.

Овај пас је чипован, што значи да се ја залажем да на територији Општине Пријепоље сваки власнички пас буде чипован, да има пасош. Вакцина кошта 700 динара на годишњем нивоу. У случају напуштања пса, онда да се принесе читач псу и да се установи власник и да власник плаћа драконске казне. То је једино решење да се реши питање паса луталица.

Општински буџет се и даље празни због милионских одштета због уједа паса. У 2022. накнаду је затражило 218 људи а исплаћено је скоро 27.000.000 динара. Годину дана пре, та цифра је износила око 13.250.000 динара. Да је новац који се даје за уједе на време усмерен на законито збрињавање напуштених паса, незадовољних би сигурно било мање, а средстава у буџету више.

Подели на мрежама

Повезани чланци