Миливоје Жугић – родоначелник новинарства у Пријепољу

Миливоје Жугић – родоначелник новинарства у Пријепољу

Пре девет деценија, 1. фебруара 1932. године, у Пријепољу су штампане прве новине под називом „Санџак“. Био је то изузетан културни догађај у тамном вилајету, како је овај део Србије називао социолог села Сретен Вукосављевић.

Излажење „Санџака“ у доба шестојануарске диктатуре био је смео и рискантан подухват. Да би омогућио излажење појединих слободоумних чланака уредник, Миливоје Жугић, је у договору са власником штампарије у Ужицу уместо одобрених текстова протурао и текстове које тужилац није ни видео. Након две године откривена је ова „сарадња“ и почела је примена ригорозних мера цензуре. Да би избегао гашење, Жугић листу мења назив у „Рашка“. Под овим називом излази годину дана, да би опет променио име у „Нови Санџак“. Шта је покретање ових новина, у петнаестодневној динамици, значило за оно време и можемо ли га поредити са садашњим?

То време се не може упоредити са овим садашњим. Време Миливоја Жугића и новинарствa из 1932. годинe, када се све радило срцем, није ово време данас када се све ради из интереса. На жалост, и у новинарству смо дошли у ону ситуацију да више нема великих и малих љубави, има само малих и великих интереса – каже новинар „Полимља“ у пензији Радоман Ирић.

Слично размишљање дели још један бивши новинар „Полимља“ Изет Кријешторац.

Ја живим у овом времену, веома непоштеном времену, времену неморала, времену капитала који не зна за морал и велики рад, већ само како да се дође до великог новца…тако да бих ја волео да смо и даље у оном времену – каже Изет Кријешторац.

Шта је покретање ових новина значило за Пријепоље сведоче бивши и садашњи новинари и новинарке.

Можда сам мало пристрасан, али ја мислим да се значајнији културни догађај у историји Пријепоља није догодио, него што је оснивање тих новина. Направити новину у средини која има три или четири процента писмених људи у то време био је озбиљан подухват – каже дугогодишњи новинар „Полимља“ Сретен Марушић.

Да се оснивање првих новина у Пријепољу граничи са подвигом, сматра и Милан Цмиљановић.

Та 1932. година у летопису Пријепоља, која се исписује више од седам векова, треба да буде исписан златним словима – рекао је Цмиљановић, који је већи део свог радног века провео у „Полимљу“.

Шта младим новинарима и новинаркама прво падне на памет када се каже 90 година новинарства у Пријепољу?

Пада ми на памет један људски животни век који би трајао 90 година, односно шта би се све у том људском веку могло десити или шта се дешава. У том смислу Пријепоље јесте доживело неку позну старост, али је кроз време успело да осавремени и удахне нови живот том новинарству које живи и до данас, можда кроз неке друге форме – каже новинарка и уредница портала Форуминфо Мирела Фазлић.

Неке друге средине би биле срећне да у свом историјском памћењу имају Миливоја Жугића.

Неке средине би од тога направиле нешто што се зове балкански или чак европски пројекти. Миливоје Жугић и оно што је он урадио је велика шанса за Пријепоље. Ја бих волео да дочекам тај тренутак да Пријепоље, поред свега онога што има у интелектуалној и културној сфери, дочека да има и музеј новинарства – истакао је Радоман Ирић.

Ирић сматра да је баш сада време за окупљање интелектуалних снага и културне јавности око ове идеје.

Подели на мрежама

Повезани чланци