Милојко Секулић, хармоникаш: Ако знаш пролазиш, ако не знаш пропадаш

У другој половини двадесетог века на простору Пријепоља, Милојко Секулић, тада млади хармоникаш, увесељавао је многе генерације на славама, свадбама, испраћајима, шенлуцима, у селу и у граду. Иза себе броји преко две хиљаде наступа. Са хармоником се упознао још као дечак и од тада проводи сате вежбајући ноте.

Сећам се добро једне реченице коју је мајка говорила: сине затвори врата и прозоре да не чује народ јер боље је тако него да им објашњавамо да ти свираш да би научио, а не да би се веселио, пошто још није прошло 40 дана од смрти рођака.

Милојко Секулић, озбиљнији музички почетак везује за свирање у KУД-у Љубиша Миодраговић, затим води оркестар у тадашњем Радничком универзитету где одабира певаче и пипрема их за Први глас Пријепоља.  Поред тога, учествује у фолклорним ансамблима и дечијим позоришним представама. У Дому културе свира са оркестром Бели анђели, затим наступа у Хотелу Милешева као главна пратња многим познатим естадним уметницима.

Некада је важило правило: знаш или не знаш. Ако знаш пролазиш, ако не знаш пропадаш. Одабирање је вршио Царевац на Радију Београд и Шербо на Радију Сарајево. Данас је Гранд шоу најкомерцијалнији музички кич и брлог у нашој земљи, где неко ко је био или треба да буде последња рупа на свирали овде је прва, што значи да увек не успева најбољи већ ко се боље снађе, или боље речено ко је лукавији и безобразнији, и са мало слуха и памети и доста пара. Музика се више не слуша већ се гледа, колико се шизи, колико скаче, колико има минђуша, колико су усне и груди надуване и колико вртоглавих и полуголих играчица на позорници скаче.

Сада, Милојко хармонику на своје груди ставља када жели да свира за своју душу, пријатеље, родбину. Своје богато музичко искуство поделио је са нама, откривајући начине на које су се веселили људи на овим подручјима. Емисију Хармонико моја премијерно можете погледати на Телевизији Форум у суботу 20. марта, у 20 сати.

Ауторка текста Сара Секулић.