Мумин Кучевић: Живот без смеха је као чорба без зачина

Мумин Кучевић: Живот без смеха је као чорба без зачина

Мумин Кучевић је рођен пре 82 године у селу Дивци у Пријепољу, где је завршио четири разреда основне школе. Са писањем песама је почео у детињству, а прве стихове објавио је током служења војног рока. Радни век је провео као професионални возач, а иза њега је око пет милиона пређених километара, током којих су се у његовим мислима ројили стихови, настајали афоризми, анегдоте и романи. Сва његова дела проткана су хумором и љубављу према завичају.

Песмом „Дан ослобођења Пријепоља“, Мумин Кучевић започиње причу о свом стваралачком опусу, који обухвата седам књига.

Моја прва књига је била „У вировима недохвата“, затим роман „Трећа димензија“, па збирка песама „Успут певајући“. Књига „Трагови времена“ још није објављена, а волео бих да угледа светлост дана јер је њоме обухваћена Пријепољска битка. Имам још две које нису за штампу и масовну дистрибуцију, већ их имам за своју душу. Ту је и речник са пет-шест хиљада речи, који још увек није објављен, а који обухвата санџачки говор нашег краја, који се разликује од босанског и пазарског дијалекта – прецизира Мумин.

За штампање књиге „Трагови времена“ са песмама везаним за ослобођење Пријепоља и народноослободилачку борбу потребно му је да сакупи још око 400.000 динара. Свој таленат за писање открио је још у детињству.

Кад сам био трећи разред написао сам једну песму учитељици Иванки Максимовић, која је била сестра Десанке Максимовић. Похвалила ме је, дошла код мојих родитеља, загрлила ме и рекла: „Ово је изузетно талентован дечак“. Са писањем песама сам наставио у армији, како бих добио неку привилегију и сви су ме похвалили. Највећа инспирација ми је да у сваком делу дам дозу хумора, јер без тога све је као чорба без зачина – сликовито објашњава Кучевић.

Не планира да се у будућности бави књижевним стваралаштвом, делом услед нарушеног здравља, а највише ради мобилних телефона, због којих сада, како каже, ретко ко чита.

Тај мобилни је разјединио и у породици све и у друштву. Наиђу млади, нити кажу добро јутро нити сабахајрула, прођу само. Дођу за сто са мобилним, оду у купатило са мобилним телефоном. Мене и не виде. Е због тога – тачка!

Кучевић је добитник бројних песничких награда и признања, члан је и Књижевног клуба, а у својим књижевним делима сачувао је бројне обичаје, старе речи и изразе карактеристичне за наш крај.

Подели на мрежама

Повезани чланци