By У Србији се 11. јуна обележава Национални дан родне равноправности. Влада Републике Србије установила је овај датум 2021. године са циљем подизања свести о унапређењу положаја жена у Србији, како би и жене и мушкарци имали једнаке могућности да раде, напредују и живе. Колико је овај циљ у данашњем времену и остварен, односно колико су жене и мушкарци у Србији равноправни?
Датум за обележавање Дана родне равноправност изабран је као подсетник на 11. јун, дан када су 1842. године, указом кнеза Михаила, Наталија Петровић и Софија и Катарина Лекић отвориле школу за женску децу, руководећи се тиме да је право гласа и образовање девојчица и жена сигуран пут ка бољем и квалитетнијем животу.
У смислу образовања, ту можемо само да будемо поносне, јер образовање је нешто за шта су се жене заиста избориле у овој земљи и образовање јесте женска стратегија, тако да ми данас имамо више високообразованих жена него мушкараца. Жене се заиста налазе на свим позицијама у академској заједници и незамисливо је да девојчице не иду у школу, тако да то је један део који је заиста историјски освојен. Међутим шта онда буде кад се жене образују, то је велико питање – истиче чланица Женске платформе за развој Србије Биљана Малетин.
Док је у областима образовања достигнут висок ниво равноправности, у погледу политичког учешћа, подаци указују да је на локалном нивоу само 13,3% председница општина и градоначелница, док жене чине 37% чланица локалних скупштина. Жене су у просеку мање плаћене, чешће запослене на несигурним или привременим пословима. Родно засновано насиље остаје један од највећих друштвених проблема, јер је свака трећа жена у Србији доживела неки облик насиља од стране партнера. Да ово нису само фразе и статистика, потврђују и мишљења грађана и грађанки Пријепоља.
„Што се насиља тиче, у овој средини, оно је ипак затворено у четири зида. Врло мало се о томе прича и то се буквално схвата као срамота“ – каже једна од учесница анкете.
„Мислим да се насиље према женама дешава баш често. Савкодневно излазе вести о томе и мислим да жене немају адекватну заштиту“ додаје једна од грађанки Пријепоља.
„О томе може да се чује овако „са стране“ али мислим да тога (насиља) има доста“ – каже други суграђанин.
Паметна жена никад неће дозволити да је неко удари и неће дозволити да нема свој новчаник. То су неке основе које мора свака жена да има“ – сматра још једна Пријепољка.
Достизање и успостављање родне равноправности у реалном и свакодневном животу у Србији, осим усвајања закона и формалних одлука није могуће без учешћа државе и суштинске примене, сматра Биљана Малетин.
Ми сада имамо формално опредељење државе да ће тиме да се бави, чак имамо и министарку, али у пракси се то не дешава. У пракси имамо огромну количину насиља која се дневно емитује и која поспешује иначе јако велико насиље према женама и даје допринос том друштвном конструкту да је дозвољено да се бије жена. Такође у социјалној и економској сфери жене јако тешко живе. Да би живот био бољи, нама су потребне социјалне службе и сервиси, а њих скоро нема. Дакле ви имате стално тај додатни рад и огромно исцрпљивање женских ресурса без подршке. У том смислу у овој декади, женски живот није постао лакши у односу на неке раније генерације. Мислим да је то једини прави репер, тај субјективни осећај како жене живе у Србији у овом тренутку – додаје Малетин.
Назадовање у појединим областима друштвеног живота, ипак није разлог одустајања од даље борбе за равноправност и светлије будућности.
Без обзира на све ово што сам споменула и што видим да немамо као достигнуће, ја сам велика оптимисткиња јер гледам студенткиње, професорке, грађанке у првим редовима овог протеста који се дешава. То се толико види и грађани примећују да су жене раме уз раме са младићима и мушкарцима или чак предводе одређене ствари да ту немам никакве дилеме да се друштвено гледано догодио продор и нормализовано је да жене и мушкарци учествују у свему заједно – наглашва Биљана Малетин.
Освајање родне равноправности, управо и јесте заједнички задатак жена и мушкараца јер представља основне вредности и могућност за изградњу бољег друштва.
