Највише приговора потрошача на квалитет обуће и беле технике

Највише приговора потрошача на квалитет обуће и беле технике

Приговор преко неког од регистрованих удружења за заштиту потрошача током 2021. године поднело је више од 23.400 особа, а највише купаца жалило се на лош квалитет робе, чију реклмацију продавац није хтео да уважи. Колико су потрошачи упознати са својим правима, како се контролише квалитет производа и како закон штити купца за Телевизију Форум говорио је председник Удружења за заштиту права потрошача „Просперитет“ из Новог Сада и потпредседник Савета потрошача Србије Радомир Ћириловић.

Од 23 и по хиљаде приговора потрошача у прошлој години, 2/3 су се оносиле се на рекламацију различитих врста робе, док се свака четврта особа жалила на услуге које су пружила јавна предузећа или приватне фирме.

Потрошачи нам се најчешће јављају поводом одбијених рекламација од стране трговаца или пружалаца услуга, пре свега на техничке уређаје, обућу, одећу, услуге од општег економског интереса јавних предузећа – истиче Радомир Ћириловић, председник Удружења за заштиту права потрошача „Просперитет“.

Купци се често жале и да многи производи задржавају исту или имају сличну амбалажу и цену, а имају мању грамажу и запремину.

Тако имамо сокове који уместо 500 имају 475 мл, чоколаде од 80 до 90 грама, уместо уобичајених 100, а течност за судове, која је на почетку била литар, постепено је смањивана и сада тежи свега 800 мл.

Омекшивач је са два литра испарио на литар и 900 мл, иако боца на први поглед изгледа исто, због чега већина купаца није ни свесна да је добила мање за исте паре.

Ћириловић истиче и да квалитет производа познатих робних марки није исти за западноевропско и наше тржиште, иако Србија никада није урадила званично поређење.

Ћириловић каже да држава не води довољно рачуна о квалитету производа на нашем тржишту, на које доспева роба знатно слабијег квалитета у односу на западноевропске земље, дајући пример да чоколада исте робне марке купљена у Бечу и Београду немају исти укус.

Европски парламент је у циљу стандардизације квалитета производа донео Директиву за боље спровођење и модернизацију правила о заштити потрошача, међутим, пошто Србија није део јединственог тржишта ЕУ, грађани и грађанке наше земље нису осетили бенефите ове одлуке. Нови Закон о заштити потрошача ступио је на снагу крајем прошле године и увео неколико значајних промена, међутим, још увек нису донета сва подзаконска акта која би омогућила његову примену.

Продавац је дужан да на рекламацију купца одговори у року од осам дана, терет доказивања саобразности робе у првих шест месец је на продавцу, а без обзира на гаранцију, сваки квар на купљењом уређају који се деси у прве две године од куповине уређаја трговац је дужан да отклони. Роба купљена на даљину може без образложења да се врати у року од 14 дана и захтева повраћај новца, а постоје и одредбе које спречавају злоупотребу посебно старијих лица приликом продаје на различитим презентацијама – истиче Ћириловић.

Нови закон је предвидео и обавезну медијацију пре покретања судског спора, али и прописао и да сва јавна предузећа која се баве пружањем услуга морају оформити Комисију за решавање рекламација потрошача и Саветодавно тело, међу чијим ће члановима бити и један представник неког од 18 Удружења за заштиту потрошача регистрованих у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

Подели на мрежама

Повезани чланци