By Љубав према уметности, креативност и знање наставник ликовне културе Милош Сокић преточио је хоби, који је у почетку служио као допуна кућног буџета, да би касније прерастао у успешан мали бизнис и бренд. Данас се накит Уника Арт, који производи заједно са братом Савом, може наћи широм Србије.
Након завршетка студија у Београду Милош Сокић се вратио у родно Пријепоље, где већ две ипо деценије своје знање преноси ђацима пријепољских основних школа предајући ликовну културу. Желећи да појача кућни буџет, окренуо се позиву, али је слике чешће поклањао него што их је продавао. Боравак у Сутомору био је пресудан да Милош одлучи да се више посвети прављењу накита, које је до тада представљало само хоби и извор поклона за пријатеље.
“Мени је сликање највећа љубав, али од љубави се не живи. Онда сам морао да тражим неки други начин да уживам у свом послу. Нисам отишао у неку другу браншу. Али сам морао наћи нешто друго да ми допуњује буџет. Сасвим случајно смо изнели неке моје огрлице које сам правио током године и показало се да могу да се продају и да има великог интересовања. Не свих људи који су на мору већ одређене групације која то воли и препозна. Тако да сам ја и следеће године опет отишао на море и опет радио доле и био два месеца на мору”, каже Милош Сокић.
У то време Сокић је правио уникатан накит од различитих врста глине – материјала који му је од најранијег доба прирастао за прсте.
“Стално поменем мог наставника ликовног Мурата Чокића. Он ми је показао прави пут и са њим сам прво осетио ту магију глине, шта може. Материјал је одличан, лако се обликује и можете правити свакакве употребне предмете. Мени се некако свидео за производњу накита и то је на почетку био пилот пројекат, док нисам почео да помало правим за неке људе мени знане”, присећа се Милош.
Морска авантура је определила Милоша да заједно са братом Савом почне да израђује накит. Уз глинени, почели су да праве накит користећи кристале и цирконе најбољих произвођача, полудраго камење и најквалитетније челичне жице и украсе, пратећи захтеве тржишта. Данас накит настаје у Пријепољу и Новом Саду.
“Брат ми је велика подршка. Прави и он накит и ту се допуњујемо. Нешто што он прави ја не правим, а шта ја правим он не прави. И добро функционишемо, што је најважније”, каже Сокић.
Пре 15 година су отворили фирму и направили властити бренд Уника Арт који је брзо препознат по квалитету и оригиналности. Раде као произвођачи и велепродаја и снабдевају радње широм Србије. Милош је главни креатор, а брат Сава, који је саобраћајни инжењер, често је корективни фактор, каже кроз смех Милош, јер својим сугестијама не дозвољава уметнику да се занесе и направи нешто што би после било немогуће исплативо продати, због уложеног рада и материјала, који диктира цену накита. Прате и трендове, али не дозвољавају да их скрену са колосека.
Уз серијски, Милош и даље прави уникатне комаде наките. Комбинује глину, кристале и хируршки челик, а сваки израђени предмет се прави ручно.
“Највише волим да правим накит који је од полимерске глине. Е ту је моја слобода! Све ово остало јесте моја креација, али немам слободу као са овом врстом накита и њу препознају само посебни људи”, каже Сокић и додаје и да је посебна и цена, јер је сваки комад накита уникатан. Не постоје калупи и шаблони, а сваки комад накита направљеног од комбинације полимерске глине и кристала је јединствен на свету. И то људи препознају, додаје уметник.
Тренутно, Сокићи раде сами, јер успевају да задовоље захтеве купаца, а и није лако некога обучити за овај посао, који не захтева само механички рад већ и осећај и познавање материјала. Зато је много више препродаваца од произвођача, каже Милош, који не зна да неко има овакву радионицу у Пријепољу или Златиборском региону, а сигуран је да други бренд не постоји.
Рокови и потражња остављају неки пут премало времена за нове дизајне, што Милошу зна да недостаје. Недостаје му и сликање. Каже да сад нема времена за то али задовољан је и са накитом јер то воли да ради.
Све што су Сокићи до сада постигли створили су сопственим средствима и улагањем. У будућности се надају да ће се пробити и на тржиште региона, а идеја је и да можда покрену своју малопродају, али искључиво преко интернета. Милош себе не види у некој радњи, јер се најбоље осећа у радионици.
Погледајте видео прилог:
