By Свечани дочек за студенте и студенткиње Државног универзитета у Новом Пазару приређен је ове суботе у Пријепољу. Грађани и грађанке Пријепоља аплаузом и загрљајима дочекали су учеснике похода „16 дана за 16 жртава“, који су препешачили 420 километара.
Велики број грађана и грађанки Пријепоља дочекао је у суботу, 8. новембра, пред Домом културе, студенте Државног универзитета у Новом Пазару, који су препешачили Србију с циљем да одају пошту жртвама новосадске трагедије и покажу да не одустају од борбе за друштво које почива на истини и правди.
Међу студентима и студенткињама који су корачали 16 дана за 16 жртва била је и једна Бродаревка, Медина Мујезиновић, која је, како каже, дочек доживела веома емотивно.
Мислим да је од свiх дочека овај био најемотивнији за мене. Осетила сам топлину, љубав и пропадност зато што је ово мој крај, зато што је ово моје место и зато што је толико људи дошло да подржи мене и моје колеге, прича Медина.
Пешачки поход дуг 420 километара, на који су се студенти отиснули, није био лак, али су истрајали захваљујући подршци грађана и грађанки, који су им давали снагу да наставе даље и онда када је било тешко.
Нигде се нисмо осећали одбачено већ је цео пут био као кад смо код куће. Пут је био пријатан. Ти загрљаји, те трубе, флашице воде све је то допринело да ми наставимо свој пут и стигнемо до Новог Сада, наводи један од студената, Хамза Зиљкић.
Ипак, најтежи моменат на њиховом путу био је долазак у Нови Сад, на комеморативни скуп где је пре годину дана живот изгубило 16 људи приликом пада бетонске конструкције на реконструисаној Железничкој станици.
Најтежи тренутак ми је био када смо угледали ту надстрешницу 1. новембра и схватили зашто смо пешачили. У том тренутку смо схватили да не желимо да се никада никоме то не догоди и да је на нама, студентима, да ту правду истерамо на видело, прича Медина Мујезиновић.
Студенте пешаке по повратку са пешачког похода нису дочекали само грађани, већ и непријатно изненађење – решење о престанку статуса студента. Први којем је уручено био је Кенан Шкријељ, али он није једини.
Иако сам истеран са Универзитета не кајем се. Идем још јаче и не може ништа да ме спречи, поручује Шкријељ. На питање да ли решење о престанку статуса студента које му је уручено види као вид одмазде, одговара потврдно. То је најјефтинији могући начин таргетирања. Ако нећу да будем део система, нема ме у њему. Није случајно што сам први добио решење, било је још петоро, шесторо колега, а како незванично сазнајемо биће их још.
У пешачењу је учествовала и једна Пријепољка, Теодора Ракић, ученица Пријепољске гимназије, која је пешачила од Београда до Новог Сада како би одала пошту жртвама. Она је у име гимназијалаца послала поруку подршке Дијани Хрки, мајци настрадалог Стефана, која данима штрајкује глађу уз захтев да се одговрни за пад надстрешнице пронађу и казне.
Након дочека студената из Новог Пазара и обраћања, одржано је 16 минута тишине, а затим је наступио састава Београдски синдикат, након чега је уследила протестна шетња централним градским улицама
Како је изгледао дочек погледајте у видеу:
