By Напад пса луталице на седмогодишњу Ангелину Стиковић, који се десио 9. јула, у дворишту породичне куће у Ћирковој улици, поново је скренуо пажњу на дугогодишњи проблем Пријепоља. Девојчица је задобила озбиљне повреде на нози, слабинама и руци, а последице су могле бити и страшније јер се у дворишту налазило четворо још млађе деце.
На вратима породичног дома дочекује ме огроман осмех седмогодишње Ангелине у розе хаљиници и њена мајка Дивна. Договарамо се да разговор наставимо у дворишту, где се напад и догодио. Чим смо изашли, дотрчао је и црно-бели пас осредње величине. Весело махање репом и реакција Стиковића умирује ме – осмех, сада нешто блажи, остаје на лицу девојчице, а мајка објашњава: „То је Мали, наш пас из улице. Он је добар“. Мали има жуту минђушу – сведочанство да је прошао неки од третмана стерилизације које је локална самоуправа организовала у прошлости. Ангелина је весела, упркос тешким повредама и трауми коју је недавно преживела. Ипак, док идемо ка столу у дворишту, не промиче ми да зазире од познатог пса, опрезно га обилази и труди се да остане уз мајку.
Двориште Стиковића је, као и обично, било испуњено грајом Ангелине, њеног млађег брата и деце из комшилука. Мајка каже да се ту окупљају најмлађа деца из комшилука. Тог уторка је Ангелина била најстарије и највеће дете у дворишту, а најмлађе четири године старо. На тог су пса Стиковићи наишли дан раније, када се и појавио. Дивна каже да јој је пришао, оњушио кесе које је носила из продавнице и понашао сасвим нормално, али – није јој се свидео. Деловао је, каже, „некако мртвуљаво“. Није био раздраган, а и поглед му је био чудан. „Очи животиње никада не варају“, каже. „У њима се виде и расположење и нарав“.
Три луталице – Маза, Мали и Бади, стално су настањене у Ћирковој улици, житељи их хране и воде рачуна о њима. Сви имају наушнице, за разлику од придошлице. Комшије их доживљавају као своје псе и њихово понашање познају, каже Ангелинина мајка. Када је видела да је безимени црни пас ушао у двориште, остала је на тераси – „Плашим се увек реакције деце и плашим се како ће куче да реагује на децу“. Незвани гост се затим удаљио, а она је ушла у кућу. Као и увек, прозор је остао отворен да би пратила дечију игру.
„Није прошло ни пет минута, зачула се вриска. Ја док сам излетела мени је сво петоро деце улетело у кућу. Ангелина у агонији, обливена грашкама зноја. Он је стигао да се врати и да дође овде и да је изуједа. Деца тврде да су се играла, да је он дошао и да је почео да режи на Мазу и друге псе и, како је Ангелина била најближа, њу је изуједао за руку, леђа и ногу“, сведочи Дивна. „И поцепао ми је мајицу“, додаје Ангелина, уз благи осмех, као да је то неки шаљиви детаљ.
Међутим, шали није било места. Уједи, нарочито они на нози, били су дубоки. Дивна каже да Ангелина два сата након инцидента и одласка у болницу није проговорила ни реч. Породица се трудила да је орасположи на све начине и скрене мисли са онога што јој се догодило. Од нуђења слаткиша до окретање свега на шалу. „Пас није могао да издржи да те не грицне и проба колико си слатка“, говорили смо јој, каже Дивна. Сутрадан, Мали је лежао на тераси испред улазних врата, а Ангелина није смела да изађе из куће. „Види како ти је Мали тужан, он ти је тужан јер није успео да те одбрани“, рекла сам јој, а она је савладала страх и пришла и помиловала га је, на општу радост укућана, који су се највише плашили какве ће последице напад оставити на дечије понашање.
Међутим, страх се вратио већ након два дана када се пас, који јој је нанео уједе, поново појавио у Ћирковој улици. Морали су да прођу поред њега, а девојчица је то успела да уради уз плач, приљубљена уз мајку. Расположење јој је сада променљиво, некад избегава псе и склања се од њих, а неки пут, уз велико охрабривање, остаје мирна и насмејана.
Упркос свему, ово неће променити пријатељски однос Стиковића према свим животињама, рекла је Дивна. Свесна је да су главни кривци људи јер, како каже, одрасли пси не падају са неба, већ их људи избацују на улицу, а додатан ризик представља однос који су власници имали према њима. Не жели да се ово претвори у хајку на псе луталице.
„Није све до кучића. Не могу ја да кажем, куче је криво’, у смислу што је реаговало, ујело дете. Не знам шта да је дете у том моменту урадило, куче не би смело тако да реагује. Али, генерално, мислим да то није само до животиње. У ствари, то је нека њихова завршна реакција“, каже Дивна.
Највише јој смета што већ годинама не постоји права реакција надлежних на проблем паса луталица у Пријепољу, нарочито оних који нападају људе. Пас који је изуједао Ангелину, напао је и ујео дечака двадесетак метара од истог тог дворишта само неколико сати раније. Реаговали су пролазници и радници оближњих угоститељских објеката који су отерали пса. Дивна је због свега реаговала и на друштвеним мрежама, објављујући фотографије Ангелининих повреда и обратила се локалној самоуправи и комуналном предузећу, постављајући бројна питања.
Докле више?
Општини Пријепоље и Јавном комуналном предузећу “Лим”.
Шта још тачно треба да се догоди како бисте увидели да годинама уназад имамо проблем са псима луталицама?
Да ли ћете опет све да сакријете под тепих и да се хвалите новим улицама, почасним грађанима и манифестацијама, док са друге стране не смемо да прођемо/дођемо кроз/на исте јер треба да заобиђемо различите чопоре? Колико ће проћи времена док се баш на тој новој улици не деси инцидент који се десио нама јуче недалеко одатле? Може ли се догодити да на сред неког концерта полуди пас па изуједа гомилу?
Колико још деце, пензионера, трудница и генерално наших суграђана треба да страда физички и психички од стране паса који луњају нашим градом?
Мислите ли ви и о коме осим о вашим фотељама? Имате ли ви децу која вам иду у школу улицама Пријепоља? Шта ће бити ако се којем од вас деси да вам чељуст буде заривена у бутину или леђа?
У страху сам годинама због паса који су и на мене насрнули једном. Сада бринем због своје деце и испоставило се оправдано.
Јуче, 09.07.2024. у дворишту наше куће, моја ћерка је изуједана од стране пса луталице који се појавио у нашој улици пре два дана. Пас није мали, већ средњег раста, мало мањи од одраслог вучјака. Оно што ми је привукло пажњу је да је очуван, да нема минђушу и да ноншалантно прилази свакоме. Ипак, такав пас је из чиста мира дошао у наше двориште међу петоро мале деце, узраста од 4 до 7 година и напало ју је! Ујело ју је за руку, леђа и испод задњице и том приликом расцепало мајицу. Мајицу ћемо лако променити, али ране су дубоке и морају да се превијају. Зарашће и ране и остаће само траума и сећање на немили догађај који је био “као сан” како она каже. Али колико ће се још дуго будити ноћу у бунилу? Колико ће ме још пута замолити да јој светло остане упаљено, јер је страх лавежа који чује с поља? Када ће престати да ми зарива своје прстиће у моју шаку, приликом сусрета са било којим псом? Да ли ће смети са другарима да иде у школу и хоће ли излазити на одмор да поједе у миру своју ужину?
Могла бих још хиљаду оваквих питања да поставим… Одговор је само један и ви га имате!
СКЛОНИТЕ СВАКОГ ПСА ЛУТАЛИЦУ СА УЛИЦА!!!
Дивна је професорица у Музичкој школи Пријепоље, која је смештена у Дому културе. Каже да се управо на простору испред Дома нагледала свега и свачега ранијих година, као и да је више пута сведочила нападима паса. И зато је ранија забринутост за личну безбедност прерасла у бригу за безбедност деце, што се, на крају, испоставило оправданим.
„Апсолутно је недопустиво да наше улице, тргови, ливаде, паркови и приватна дворишта представљају азиле тим кучићима, јер то је заиста почело тако да изгледа. Не постоји улица у нашем граду која нема понеко куче луталицу. Мислим да је то један велики проблем нашег града и да то треба да се под хитно решава. Ја не знам да ли је то у надлежности ЈКП „Лим“ или Општине Пријепоље, у сваком случају сматрам да они морају да реше тај посао зато што сам сигурна да постоји неко ко је плаћен за тај посао и ко мора то да решава“, рекла је Дивна.
Породица ће затражити одштету од локалне самоуправе на суду, али кажу да колики год износ добију, неће бити довољан за оно што су претрпели. Дивна сматра и да се ово мора подићи на виши ниво, јер се минулих дана, обилазећи здравствене установе због Ангелине, уверила да уједа има стално. Нада се и да би њихов случај могао бити иницијална каписла у решавању вишегодишњег проблема.
Пројекат „Локал прес Лаб 2.0“ је развијен и подржан од стране програма „Медијски инкубатор за Западни Балкан“ Free Press Unlimited, који је финансиран од стране Министарства спољних послова Холандије а реализују га чланице ПУ „Локал прес“.
