By “Наше наслеђе” је назив музејског театра који је припремљен и изведен у продукцији Музеја у Пријепољу. Музејски театар представља нови вид комуникације са посетиоцима, а за тему прве представе овог типа у Музеју у Пријепољу је изабран локалитет на Коловрату који повезује два битна наслеђа – римску некрополу из периода од 2. до 4. века и прву и највећу фабрику у Пријепољу, Текстилни комбинат “Љубиша Миодраговић”.
У пуној галерији Музеја у Пријепољу Илхан Пачариз је извео представу “Наше наслеђе” коју је режирао Владимир Цвејић, глумац и дугогодишњи практикант музејског театра. Ово је била прилика да се присутни упознају са историјским чињеницама и занимљивостима локалитета у Коловрату који спаја касно античку некрополу и текстилни комбинат, због чије је изградње некропола већим делом уништена.
Ова представа носи назив “Наше наслеђе”. Наше наслеђе није само наше јер ово је антички локалитет и прича о фабрици која је настала на том месту и све има шири и чак и мало мистичан контекст, јер се на истом месту налази много штошта. Поставити то у Музеју, пред публиком, има мало и формат позоришта тако да је то тај музејски театар који је све чешћи – истакао је редитељ Владимир Цвејић.
Сама форма и дужина представе није коначна. Она може временом да се допуњује детаљима, али ово је оно што смо успели да урадимо за кратак период. Представа траје око 40 минута и интегрални део представе чини видео рад заправо кратки псеудо документарни играни филм о бившим радницима Текстилног комбината “Љубиша Миодраговић” – рекао је извођач представе и координатор пројекта Илхан Пачариз.
Музејски театар омогућава нови вид комуникације са публиком, јер осим забаве има и образовни карактер због чега публика на њега добро реагује. Редитељ Цвејић је и сам дугогодишњи практикант овог вида позоришне уметности јер у Музеју Вука и Доситеја у Београду игра Доситеја Обрадовића.
То је у Европи одавно тренд, а код нас је тога све више и више. Мислим да тренутно у Србији има око 30-ак представа које се изводе – рекао је Цвејић.
Музејски театар је ентузијастичког типа најчешће. Упосленици Музеја, као што сам и ја, су најчешће они који изводе одређени садржај. Циљ је едукативни тако да ће ова представа бити погодна за све наше суграђане, а нарочито за ђаке основних и средњих школа јер ће много чињеница о пријепољској прошлости моћи да сазнају, а које не могу тако често да се чују, јер су бројне чињенице испливале на површину из наше музејске документације, а које су можда биле и заборављене – каже извођач Пачариз.
У припреми представе “Наше наслеђе” коришћени су текстови из зборника Милешевски записи и Симпозијум “Сеоски дани Сретена Вукосављевића”, монографија о 50 година Текстилног комбината “Љубиша Миодраговић”, фотодокументација Музеја у Пријепољу и делови филма о Пријепољу у продукцији “Сутјеска филма”.
