Настава на даљину повећала обим неплаћеног посла

Настава на даљину повећала обим неплаћеног посла

Пандемија Корона вируса утицала је на здравствени систем, економију, школство, туризам, а у мањој или већој мери и на све нас. Ипак, последице коронавируса највише су осетиле рањиве категорије становништва, међу којима су и жене, посебно самохране мајке. За време пандемије повећала се количина неплаћеног рада жена, између осталог и због затварања вртића и школа.

Затварање школа и вртића многим родитељима створило је праве ноћне море, јер је често било немогуће ускладити обавезе на послу са чувањем и бригом о деци. Посебан изазов је био помоћ деци при похађању онлајн наставе.

Родитељи су сада заменили школу. Они су били учитељи и учитељице, наставници, професори мање-више. Али што се тиче основаца, они су били наше очи и наша уста, ако тако могу да кажем. Родитељима је са друге стране било јако тешко јер су врло разумно гледали на ситуацију, бојали се за своју егзистенцију, а плус радили ствари које су, поштено речено, одавно и заборавили. Они нису ни педагошки обучени, не знају како детету да приближе неку лекцију. Дете је хтело да пита, али кога да пита ако је са својим наставником у комуникацији преко мејла – пита се Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника, која је путем Скајпа говорила за ТВ Форум.

Будући да према подацима Координационог тела за родну равноправност жене у Србији зарађују и до 16% мање од мушкараца, многе су биле принуђене да напусте посао како би бринуле о деци, јер су сматрале да је то мањи удар на кућни буџет него да посао напусти мушкарац, али и јер мушкарци најчешће не обављају све послове који стоје на плећима жена.

Мислим да су се наше породице апсолутно ослониле на жене. Не знам како је другде, другде не живим, па не могу да правим паралеле, али чини ми се да је у овој земљи сада потпуно јасно да кућа стоји на жени, а жена мора чврсто да стоји на својим ногама у тој кући. Ја сада не говорим о новцу, ја говорим о томе колико су жене брже схватиле шта треба да раде са децом у овој ситуацији, колико су разумеле да дани пролазе и да детету треба помоћи, старијима помоћи, и тај неплаћени рад је нешто што свака жена сматра својом обавезом – каже Јанковић.

Она подсећа да су се сви радници изборили за 8 сати рада, 8 сати сна и 8 сати слободног времена. Од тих 8 сати слободног времена, жена више од половине свакодневно проводи у неплаћеном раду, који је другим укућанима видљив само онда када нема чистих чарапа или када су гладни.

Зашто увек само жена мора да кува, пере судове, зашто то није и посао мушкарца? Сматрам да је до тога довело различито васпитање мушког и женског детета, да је корен свега у томе. Заиста морамо да седнемо па да се мало замислимо. И волела бих да макар и ова Корона донесе неко освешћење у овој ситуацији. Ја не мислим да је ово нека феминистичка тврдња, ја мислим да је ово нека реалност која нама мора да се деси, јер жене више не могу, оне су дале свој максимум, оне ће се сломити после овога. А ако се сломе те жене, сломиће се и те куће – закључује Јанковић.

Истиче да је држава та која би требало да омогући постојање педагошких асистената, посебно у овом тренутку наставе на даљину, као и ефикасних социјалних сервиса подршке, који би требало да буду креирани узимајући у обзир потребе жена и неплаћени посао који обављају.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *