Професорица немачког језика у Пријепољској гимназији Јасмина Балтић похађала је петодневно стручно усавршавање у Немачкој. Изабрана је на конкурсу као једна од две наставнице из Србије са највећим бројем бодова. Ово није први пут да се усавршавала у иностранству, што је доказ њене посвећености и константне жеље за напредовањем. Овај пут фокус је био на новом приступу настави и учењу, заснованом на коришћењу дигиталних уређаја и вештачке интелигенције.
На конкурсу за стручно усавршавање за наставнике немачког језика Министарства просвета Републике Србије, које је организовано у сарадњи са Министарством за образовање и културу Савезне покрајине Баварске, примале су се три особе, али су на крају за Немачку отпутовале две наставнице. Оне су биле део групе од 20 наставника и наставница из осам земаља.
Након рангирања и бодовања, колегиница из Великог Градишта и ја имале смо највећи број бодова и успеле да одемо на то стручно усавршавање, што је, наравно, велика част, али и одговорност, јер представљате и своју земљу и школу из које долазите. То је, свакако, једна лепа прилика – каже Јасмина Балтић.
Усавршавање је трајало пет дана и заснивало се на радионицама, предавањима и практичном раду.
Фокус целог семинара, а уједно и оно што је најважније, јесте нови приступ настави и учењу, с обзиром на нове генерације које захтевају другачији начин рада. Њихови интереси, потребе и начин учења разликују се од претходних генерација. Метод који су нам представили заснива се на коришћењу дигиталних уређаја, вештачке интелигенције и учењу по IPAC моделу.
Ајпак представља напредни педагошки оквир за мобилно учење и темељи се на три принципа: персонализацији, аутентичности и сарадњи.
У оквиру тог приступа, вештачка интелигенција и паметни телефони представљени су у веома позитивном контексту, као помоћна средства у настави. Све се може искористити у циљу учења и подучавања, тако да ученицима буде занимљиво и да уживају у ономе што раде. Још важније, знања која стекну на такав начин трајније усвајају.
Овакав модел учења за циљ има да се испоштују потребе сваког ђака.
Овим приступом ученик се ставља у центар наставног процеса. Полази се од тога да ученик активно обавља све задатке и непрекидно је укључен у когнитивне процесе, док је наставник пре свега организатор, посматрач и евалуатор целокупног рада. На тај начин ученик боље учи и боље памти.
Све више се мора радити на моделима образовања који су усмерени на сваког ђака појединачно, на њихова интересовања и потребе. Приметне су велике разлике у образовним системима Србије и Немачке. Наша саговорница је одушевљена активношћу немачких ђака на часовима, креативношћу и жељом за стицањем знања и нових вештина.
Настава какву данас имамо у школама, у догледно време, неће бити одржива без промена. Биће неопходно да се модернизује и усклади са савременим потребама и токовима, јер се и генерације ученика мењају. Данашњи ученици не уче на исти начин као што смо учили ми или наши родитељи.
Посебну пажњу на њу је оставио сам комплекс у ком су били смештени – Академија за стручно усавршавање и руковођење кадровима у Дилингену. Овај комплекс сам по себи дочарава колико Немци полажу на образовање и колико им је важно стручно усавршавање просветних радника и радница.

