Аутор/ка: Каква је будућност села можда се најбоље може наслутити по броју ђака у школама. Село Аљиновићи је једно од многих која су се протеклих година суочила са великим исељавањем, па је са некадашњих 600 ђака данас спало на три – двоје првака и једног четвртака. Следеће године навршиће се 100 година од отварања школе у овом селу.
У издвојеном одељењу основне школе „Свети Сава“ у Аљиновићима од ове школске године запослена је нова учитељица Милица Гојковић. Њено дугогодишње искуство у другим сеоским школама у Пријепољу каже да је један проблем заједнички.
Нјавећи проблеми сеоских школа јесте превоз, поготово у зимским месецима. Кад је лепше време, ову децу родитељи довозе аутомобилима, али када падне први снег долазе на тракторима. Хладно је време, дува ветар и ти непроходни путеви су уствари највећи проблем ових сеоских школа – истиче учитељица Гојковић.
За век постојања ове школе никада није изграђен мокри чвор. Они су постојали у дому за ученике и ученице, али су сада уништени. Деца и данас користе вањски тоалет, а воду пију са чесме која се налази у школском дворишту. Време је одавно стало за сва улагања у зграду школе, али за троје ђака смештених у једној учионици која је једина и прилагођена за одвијање наставе, то није сметња за стицање знања.
Ристан Савковић је ученик четвртог разреда, одличан је ђак. После завршене ове школске године, школовање ће наставити у Новој Вароши.
Милена Ивезић кренула је у први разред. Свиђа јој се учитељица и задовољна је како теку први дани у школи.
Немања Савковић, Ристанов брат, такође је ђак првак као Милена. Научио је да пише сва слова.
Око 45 километара у једном правцу путује учитељица Милица до свог радног места.
Када уђем у учионицу и затворим врата, заборави се пут и сви проблеми током путовања. Ја волим овај посао и рад са децом, а поготово што су ова деца из дивних породица и што су то мила и драга деца која свакога дочекају са осмехом – задовољно истиче учитељица Милица Гојковић.
Домар школе Новица Вујичић ускоро ће у пензију. Цео свој радни век провео је у овој школи, био је и њен ђак, још у оно време када је школа носила назив „Доситеј Обрадовић“. Чува фотографију из 1966. године када је кренуо у школу, а на којој смо избројали 29 ђака у његовом одељењу.
Присећа се да су тих година била по два одељења у обе смене од првог до осмог разреда и да је школа бројала око 500 ђака само у Аљиновићима, без издвојених одељења у другим селима. За ђаке из околних села постојао је и ђачки дом за смештај, са 47 лежајева.
Ђаци из Правошеве, Горачића, Милошевог Дола, Гвозда, Мишевића и Међана су становали ту, имали су топле оброке и васпитача – прича нам прво ложач а данас домар школе у Аљиновичима Новица Вујичић.
У школу су долазили наставници из разних крајева Србије за које је такође био обезбеђен смештај. Данас су обе те зграде руиниране, са тек малим назнакама да је ту некада било живота. Све оно чему данас сведочи, Новици тешко пада.
Школа је доста стара, мало се улаже у њу, скоро ништа. Ево колико имам радног стажа, баш ништа није уложено. Једино што је једном био пао кров и то смо променили. Али, сад не смеш да се попењеш, то је толико слаб цреп, да може све да се скрши. Добро би било кад би се ово оправило, али треба сад неко да покрене то, нови директор например. Инсталација за грејање у школи постоји, али је угашено. Зими се грејемо на пећ на дрва.
За један век постојања, школа у Аљиновићима претпрела је многе промене, од броја ђака, до организиације рада. Ништа мање компликовану судбину није имало ни село Аљиновићи, које је у једном периоду припадало и општини Сјеница. Аљиновићи су били матично подручје, од три постојећа у општини, уз Пријепоље и Бродарево. Скупштина општине га је 2019. године укинула и припојила Пријепољу.
