Неукроћене водене бујице Пријепоља

Неукроћене водене бујице Пријепоља

Тек што је Општинско веће почетком јуна утврдило још један у низу Предлога оперативног плана за одбрану од поплава за воде другог реда, а Скупштина га убрзо и усвојила, Пријепоље је задесило невреме. Обилне падавине избациле су на површину све мањкавости онога што општина Пријепоље сама себи прописује, а на терену не спроводи. Пре свега, изграђени заштитни објекти немају функцију јер се већина потока никако или нередовно чисти. За један број водотокова заштитни објекти и не постоје. Шта је неопходно да списак лепих жеља из Оперативног плана за одбрану од поплава постане реалност, разговарали смо са професором Шумарског факултета у Београду Александром Анђелковићем.

Одбрану од поплава на водама другог реда, односно на притокама реке Лим, организује општина Пријепоље у складу са оперативним планом одбране од поплава. Једна од констатација из оперативног плана из 2012. године гласи: „Појава спирања или одношења земљишта услед утицаја бујичних вода је доста изражена и захвата значајан део укупне површине територије општине Пријепоље“. Иста реченица налази се и у Оперативном плану за ову годину.  На терену  се, врло сликовито, ове речи обистине са сваком обилнијом падавином.

Реалност је и то да изостаје спровођење мера и радова за одбрану од поплава – чишћење корита и заштитних објеката, уклањање вегетације и изградња нових заштитних објеката. Оно што такође не прати Оперативни план су и климатске промене.

Имамо те интензивне падавине које се дешавају за релативно кратак период, током којих се излучи и 50% годишњег просека. Када погледате збирно, за годину дана падну исте количине вода, само што су оне сада распоређене у три-четири временска интервала, а не да се током године то распореди мало другачије – појашњава професор на Шумарском факултету Александар Анђелковић.

Недостатак и неодржавање инфраструктуре у комбинацији са екстремним падавинама изазваних климатским променама, многе људе у Пријепољу ставља у ризик од поплава.

Оперативни план за одбрану од поплава за воде II реда / 2024. година

Имамо проблем да су наше шуме деградиране, доста их је посечено. Сече остављају голет за собом, онда се формира ниска жбунаста вегетација. Док се успостави трајни склоп шуме који може да штити земљиште од ерозије и палих вода које деструктивно могу да делују, прође и неколико десетина година. Друго је све већа заступљеност неупијајућих површина. Локалне самоуправе се чешће опредељују за ону проверену класичну методу да асфалтирају све што могу и онда се чуде откуд сад поплава кад је до сада није било – истиче професор Анђелковић.

Одговорност свакога од нас за поплаве, такође постоји.

То одлагање смећа, кабастог отпада… свега се нађе у реци, од беле технике, шкољки аутомобила, гума, угинулих животиња, флаша и кеса. Све то када дође до поплава, може да направи баријеру која на крају доведе до изливања воде из регулисаног корита, које би иначе несметано примило ту воду – напомиње Анђелковић.

Испоставило се да ни свака инвестиција на води није добра. Професор Анђелковић као пример наводи изградњу мостова, а што нас асоцира на мост у Шарампову.

Врло често мостовске конструкције буду спуштене ниско у корито регулације, па онда направе баријеру када дође до великих вода. Ту би требало да све буде обазривије. Ако се већ радила нека регулација, она је испројектована, прорачуната на неке воде, онда не можете да јој смањујете протицајну способност тако што сте одлучили да мост поставите на два стуба и да те стубове спустите у корито реке, да се притом није урадила нека ревизија пројекта регулације у том делу.

Ванредне ситуације изазване обилним падавинама су честе у Општини Пријепоље. Последњу је Штаб за ванредне ситуације прогласио 25. јуна у пет месних заједница – Пријепољу, Коловрату, Џурову, Црквеним Тоцима и Дренови како би могли да санирају настале штете на путној инфраструктури изазване падавинама. Још једном се испоставило да се Општина Пријепоље углавном бави последицама, а да решавање узрока оставља по страни.

Подели на мрежама

Повезани чланци