Никола Ђорђевић – Доказ да слепе особе могу све
Никола Ђорђевић – Доказ да слепе особе могу све
Широм света 3. децембра обележава се Међународни дан особа са инвалидитетом. Лајтмотив овогодишњег обележавања овог датума је укидање баријера и отварање врата за инклузивно друштво и развој за све. Овај дан је повод да се скрене пажња на проблеме с којима се особе с инвалидитетом свакодневно суочавају, али и прилика да се покаже колико и оне могу да буду успешне.
By Сазнање да никада неће моћи да види за 38-годишњег Николу Ђорђевића из Београда, не постоји, јер је слеп од рођења.
Мени је то, просто, један једини живот који ја познајем, тако да нисам имао ту спознају да не видим или да човек може да види па да не види. Ја сам рођен тако и тако сам се прилагођавао на своје околности – почиње своју причу Никола.
Иако од рођења привикнут на свет људи који не виде, његово детињство није се много разликовало од других.
Возио сам бицикл, трчао сам по улици, иако у улици где сам ја возио бицикл, сада не бих возио чак и да ми плате. Падао сам са бицикла, ломио руку…све као и друга деца али негде то нисам спознавао да је то због тога што не видим већ зато што, ето, то се тако дешава – наставља Никола.
Један од највећих проблема са којима се суочавају слепе и слабовиде особе јесте образовање, а како каже подршка родитеља је од пресудног значаја за нормално одрастање и самосталан живот. Уз подршку својих родитеља, Никола је од најранијег узраста почео да се образује, да би на крају стекао и високо образовање, што је веома ретко за слепе особе.
Ишао сам у предшколско образовање у школу „Вељко Рамадановић“ за слепе и слабовиде особе у Земуну, где сам завршио и основну школу. Након тога сам прешао у Медицинску школу, завршио смер за физиотарпеута. Затим сам на универзитету „Сингидунум“, на Факултету за информационе технологије, завршио смер програмирање, а након тога и мастер студије на Факултету техничких наука, смер програмирање и пројектовање у области информационих технологија – са поносом истиче Никола Ђорђевић.
Иако, посебно у мањим срединама, још увек владају предрасуде и стереотипи о слепим особама Никола није имао тих проблема, а осим са слепом, дружио се и са децом која виде.
Постоји код многих људи та одбојност негде и не знају како да нам приђу уопште и како да се понашају. Неко после схвати да са нам може да комуницира, неко не, али генерално ја сам заиста задовољан како је то дружење функционисало тада – каже Никола и напомиње да и дан данас има другове које је стекао током детињства и школовања.
И поред тога што послодавци не желе да запошљавају особе са инвалидитетом, иако Закон постоји, Никола је пример да, ако желиш и ако си упоран, можеш да нађеш запослење.
Бавим се физикалном терапијом, већ петнаестак година радим обуке за рад на рачунару у целој Србији. Путујем сам. Продавао сам и презентовао говорни софтвер за рачунаре и мобилне телефоне који омогућавају слепима да користе те уређаје. Имао сам своју продавницу телефона. Једанаест година радим у компанији „Телеком Србије“ на развоју услуга, дакле све ово што ви данас користите ми негде шаљемо на реализацију и активно учествујем у раду компаније. То су све ствари које сам постигао, наравно мукотрпним радом и учењем свакодневно и великим залагањем. Али првенствено су родитељи ти који су ме усмерили да просто морам да учим, да морам свакодневно да се прилагођавам – захвалан је својим родитељима Никола.
Свим особама са инвалидитетом, који немају довољно вере у себе, поручује да су труд, рад и упорност три кључне ствари.
Ако се просто препустите томе да не видите и да ће неко урадити нешто за вас све и да ви не морате ништа да урадите, већ ће то доћи само, то се неће десити – поручује Никола Ђорђевић.
Осим што је образован и запослен, Никола се остварио и као супруг и отац. Активно учествује у раду Удружења која се баве проблемима особа са инвалидитетом, председник је Градске организације слепих и слабовидих Београда, а жеља му је да постане и председник Савеза слепих Србије. Довољно доказа да особе са инвалидитетом могу све.
