Аутор/ка: Новинарство је професија која последњих деценија све теже опстаје и одолева различитим економским и политичким притисцима. Уплитање у уређивачку политику, финансијска нестабилност, ограничења у приступу информацијама, вербални напади и претње нарочито су изражени у раду локалних медија. Решење и излаз из овакве ситуације могао би да буде удруживање и већа солидарност медија истакнуто је на дебати „Слобода медија – притисци и безбедност новинара и новинарки на локалу“ коју је недавно организовао Форум жена Пријепоља.
Последњих година положај медија на локалу се погоршава. У мору нових медија, све је мање оних који истрајавају и воде се принципима професије.
У већини градова и општина имате поразну медијску слику и тај парадокс да је никад више медија, нарочито са експанзијом интернета, никад више портала, а мање информисаности људи на локалу шта се дешава у њиховој средини. Осим онога што сви видите, а то су те псеудо вести. Без локалних медија, без освешћеног друштва, а уз све то иде што су локалне средине у свим областима сада у последње две три деценије осиромашене. Тако да се сусрећете са мањком слободе, мањком финансија и са мањком људи – истакао је на дебати председник НУНС-а Жељко Бодрожић.
Током 2022. године База НУНС-а бележи 132 напада на новинаре и новинарке. Доминирају притисци и вербалне претње. Иницијатива за измену Кривичног законика да се напади на новинаре и новинарке третирају као кривично дело није пре неколико година прошла скупштинску процедуру.
Ми смо иницирали измене Кривичног законика у смислу да се обухвати већи број оних дела које смо уочили као дела која угрожавају безбедност новинара, а доста су масовна и која једноставно нису санкционисана и да починиоци пролазе без казне. Неусвајањем измена тада, изгубили смо ритам бар што се тиче Кривичног законика и створим бољи простор на оним практичним питањима која смо већ прошли, али и већи простор за функционисање тужилаштава за бољу судску праксу. И даље мислим да се ситуација са претњама новинарима драстично усложњава са развојем технологија и ми морамо одговорити озбиљно на то – објашњава председник АНЕМ-а и председник Комисије за убиства новинара Веран Матић.
Србија годинама понире на различитим листама слободе медија и индексима који мере квалитет демократије. Извештаји Европске Комисије наводе ограничен напредак у нивоу слободе медија и демократије у Србији.
То је власт која зна да су кључне речи дијалог, радне групе, инклузија… и они то све троше. Кад смо изашли из оне Радне групе коју је основало Министарство културе, а води цео процес Ана Брнабић, ми смо имали хитне састанке са већином амбасадора где су нас питали зашто не користимо прилику за дијалог и да утичете на ствари. Ми смо објашњавали да је то више коришћење свих тих израза јер наш дијалог нема никакво исходиште. Дијалог није седе људи у једној просторији и нешто причају, не дијалог мора да да неки производ, да се нешто помери и деси – закључио је председник Асоцијације медија и директор недељника „Време“ Стеван Ристић.
Напредак и побољшање положаја, медији у Србији данас, не могу очекивати ни од власти ни од међународних институција и организација, већ им једино преостаје да се уздају у себе саме и да се удруживањем и већом солидарношћу изборе за опстанак – закључак је учесника дебате.
