By На Међународни дан слободе медија, Независно удружење новинара Србије (НУНС) упозорава да је стање слободе медија у Србији алармантно и да се додатно погоршало током протекле године, што потврђују извештаји које су јуче објавили Репортери без граница (RSF) и Мedia Freedom Rapid Response (МFRR).
Репортери без граница, у најновијем извештају Светски индекс слободе медија, по први пут су глобално стање слободе медија окарактерисали као “тешку ситуацију”.
Србија је своју позицију на овој листи побољшала за два места, али не захваљујући сопственом напретку, већ назадовању слободе медија у другим земљама. Оцена Србије пала је за 0,92 поена (на 53,55 поена од максималних 100), што представља најнижи резултат за 23 године откако се води Индекс слободе медија.
У атмосфери политичке поларизације, новинари су мете напада и институционалне опструкције. Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), чије чланове именује власт, изостаје са реакцијама, док новинари често немају приступ саговорницима из власти и кључним информацијама, закључује РСФ.
И извештај МFRR-а, који је сачињен након мисије солидарности у Србији, бележи да су напади на новинаре у Србији последњих месеци достигли нивое какви нису виђени деценијама. Поред тога, претње смрћу, таргетирање од стране политичких функционера, шпијунирање и оркестриране кампање блаћења дешавају се у клими хроничне некажњивости и без адекватног институционалног одговора.
Годишњи извештај НУНС-а, Индикатори за ниво слободе медија и Индекс безбедности новинара, потврђују налазе међународних организација. Извештаји указују да Србија и даље спада у заробљене земље када је у питању слобода медија, док Индекс безбедности новинара земаља Западног Балкана показује да је Србија међу овим земљама најлошије рангирана и да се из године у годину бележи пад. Положај новинара и медијских радника је неповољан, а услови рада су лоши.
У последњих неколико месеци новинари у Србији се сусрећу са великим бројем напада и притисака. Забрињава велики број случајева нереаговања полицијских службеника који су се нашли на месту догађаја, а дешава се и да припадници полиције чак нападају јасно обележене новинаре. Посебно брину случајеви привођења новинара, као и употреба алата за приступ и праћење њихове комуникације на мобилним уређајима. Додатно, велики број нерешених случајева и висока стопа некажњивости само погоршавају поверење у надлежне институције. У 2024. години, забележена је само једна осуђујућа пресуда.
Поред тога, новинари су све чешће мета SLAPP тужби. Током 2024. године забележене су чак 22 такве тужбе.
Представници власти не осуђују нападе већ их покрећу и тако подстичу насилни наратив према новинарима који су и даље мета бројних кампања таргетирања у таблоидним медијима и на друштвеним мрежама.
НУНС је током 2024. године забележио 166 напада и притисака на новинаре, укључујући 17 физичких напада. Само у прва четири месеца 2025. године, евидентирано је већ 116 напада и притисака, међу којима 13 физичких напада.
Иако су начињене измене закона у погледу суфинансирања медијских садржаја од јавног интереса, процес прате бројни проблеми – од нетранспарентног избора чланова комисија до саме распододеле средстава. Уместо да подстиче производњу квалитетних и грађанима корисних информативних садржаја, систем служи за финансирање медија који су блиски властима. Додатни проблем представља умањење средстава која се додељују кроз процес суфинансирања и повећање средстава за јавне набавке, директне уговоре и друге облике државне помоћи, без јасних критеријума и са још мањим степеном транспарентности.
Kључни актер у регулисању медијске сцене у Србији, РЕМ, већ дужи низ година не обавља своју улогу на одговоран и ефикасан начин. Од новембра прошле године РЕМ функционише без Савета, што додатно компромитује његов легитимитет и способност деловања. Процес избора новог Савета РЕМ-а био је обележен бројним неправилностима, политичким притисцима и нетранспарентношћу, што је за последицу имало повлачење независних кандидата из поступка. Иако је крајем априла расписан нови конкурс, досадашња пракса институција не пружа основ за поверење у правичност и законитост процеса, нити у будуће функционисање РЕМ-а као независног регулатора. Додатно забрињава недовољна независност јавних медијских сервиса, што отежава остваривање њихове улоге као контролора власти и доприноси губитку поверења грађана у објективно и непристрасно информисање.
Поводом 3. маја, НУНС позива надлежне државне институције, међународне организације и целокупну јавност да препознају озбиљност ситуације и хитно предузму мере како би се обезбедила заштита новинара, слобода изражавања и право грађана на тачно и непристрасно информисање, јер без независних медија нема ни демократије.
Независно удружење новинара Србије
Београд, 3. мај 2025.
