Минимална зарада требало би да буде изузетак, а за велики број запослених постала је правило. Из Владе најављују да би од јануара наредне године минималац у просеку могао да буде нешто више од 70 хиљада динара. Истовремено, Центар за политике еманципације израчунао је да плата за живот у 2026. години износи 154 хиљаде 740 динара. Колико грађани мисле да је потребно за достојан живот и колико смо заиста далеко од те цифре?
Храна, становање, рачуни, превоз, одећа, здравство, образовање, слободно време, култура и могућност да се нешто уштеди – све то улази у рачуницу плате за живот. А колико би, према мишљењу грађана, једна особа данас морала да зарађује да би могла да живи достојанствено?
Према новом обрачуну Центра за политике еманципације, плата за живот би требало да буде најмање 154.740 динара. У рачуницу нису укључени прековремени рад, бонуси ни топли оброк. Плата за живот рачуна се за редовно радно време, а предвиђа и десет одсто прихода за штедњу, односно за оно што би требало да буде финансијска сигурност, а не луксуз. Насупрот томе, минимална зарада у Србији у просеку износи око 65 хиљада динара. То значи да покрива тек око 42 одсто износа који је, према овој рачуници, потребан за достојанствен живот. Колико су грађани и грађанке Пријепоља далеко од тог достојанства?
Пријепоље је један од градова из којих људи одлазе у потрази за бољим животом. Током лета, када се врате, многи се поново сусретну са разлозима због којих су потражили живот и зараду у иностранству.
Минималац за 2026. годину износи 371 динар нето по радном сату. Месечни износ зависи од фонда сати у конкретном месецу и креће се од 59.360 динара у фебруару до 68.264 динара у јулу и децембру. У току су преговори о повећању минималца, а Влада је понудила да цена радног сата буде 405 динара. Иако би тиме минимална зарада била повећана за око 50 евра месечно, и даље би била за око 100 евра испод прага ризика од сиромаштва за трочлано домаћинство, који је за 2025. годину износио 82 хиљаде 213 динара. Зато питање више није само колико ће износити минималац, већ колико је потребно да човек од свог рада може да плати основне трошкове, издржи непланирани трошак и притом не живи стално на граници сиромаштва. Јер плата која омогућава само да се преживи месец није исто што и плата од које може да се живи.
У видео прилогу погледајте анкету са нашим грађанима и грађанкама:

