By Општи циљ семинара био је подизање нивоа знања новинара и новинарки о родним стереотипима и смањење дискриминације жена у медијима, јер пракса показује да су жене ретко заступљене у медијима и да су ређе питане за мишљење.
“Нека истраживања показују да је негде око 25 одсто укупних медијских садржаја говори о женама, док у 75 одсто вести и информација жене нису видљиве, већ се говори о мушкарцима”, истакла је тренерица на семинару Снежана Јаковљевић, активисткиња Удружења жена „Пешчаник“ из Крушевца.
Иако је остварен известан напредак у извештавању, медији и даље исказују и подстичу патријархалне културне обрасце и врло ретко приказују достигнућа жена.
“Од како се прати мониторниг представљања жена у медијима, тачније од 1995.године ипак је видљив напредак у тој области. Од 8 одсто колико је било на почетку, стигло се до 24 одсто у 2010. години, али од тада није направљен никакав помак“, каже Дејан Миладиновић (новине „Град Крушевац“).
Мирјана Тешевић (ТВ Форум, Пријепоље) каже да иако жене чине половину становништва и иако их има више на факултетима од мушкараца, касније се оне некако изгубе и руководеће улоге преузимају мушкарци.
„Медији уствари само пресликавају слику која је у друштву”, истиче она.
Улога медија је и да едукује јавност о питањима родне равноправности.
„Првенствено ми запослени у медијима би требало да освестимо код себе значај те теме, па тек онда да то пренесемо другима“, каже Виолета Поповић (портал „ГМинфо“ Горњи Милановац).
Илија Петронијевић (ТВ5 Ужице) додао је да би поред медија требало и у образовни систем уврстити тему родне равноправности.
Сензационализам доноси новац, политика је којом се води већина медија у Србији, те питања родне равноправности остају на маргини.
Медији се врло ретко баве темом родне равноправности, осим ако се ради о неким ексцесним ситуацијама, попут убиства, силовања, насиља, преваре и све оно што се врти око естраде, мишљења су Стојан Марковић (портал „Озон Прес“, Чачак) и Даница Кнежевић Попов (портал „Vojvodina News“, Нови Кнежевац).
Поједине категорије жена су скоро у потпуности медијски „невидљиве”.
„Та нека врста стереотипа која влада, па чак и у медијима кад су у питању жене и кад су у питању Ромкиње које су двоструко дискриминисане, је доминантна. Због тога би требало константно радити на едукацији самих новинара“, рекао је Илија Стојановић (Ромски медијски сервис, Београд).
Иако нема прецизних података о полној структури запослених у медијима, видљиво је да су жене постале већина у новинарству, али су на уредничким и руководећим положајима и даље претежно мушкарци. Марина Миљковић Дабић (портал „Круг“, Краљево), разлог за то види у томе што су и саме жене недовољно мотивисане да позиционирају себе на уредничке и власничке функције, због традиционалних улога које су им наметнуте.
„Родна равноправност значи да смо сви једнаки и ми као медији би требало у складу са тим и да се понашамо, али то још увек није пракса“, рекла је Зорица Ђоковић (недељник „Вести“, Ужице).
Семинар је организован у оквиру пројекта „Колико смо близу или далеко од Европске уније“ који подржава Београдска отворена школа у оквиру пројекта „Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији“ уз подршку Шведске.
Овај текст реализован је у оквиру пројекта “Колико смо близу или далеко од Европске уније?“ који се реализује у сарадњи са Београдском отвореном школом, у оквиру програма „Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији“, уз подршку Шведске.
