By У Етно кући у Каменој Гори одржан је скуп посвећен Окици Глушчевићу, првом новинару из југозападне Србије, пореклом из Камене Горе, који је оставио дубок траг у српском новинарству. Такође, обележено је и 90 година ђачког новинарства на овим просторима, јер је управо у Каменој Гори 1936. године објављен лист „Наш саморад“ , који су припремили ђаци сеоске школе са својим учитељима.
Скуп „Окици у част“ у организацији Центра за одрживи развој Камена Гора, организован у Етно кући на Гувништима у овом пријепољском селу, започео је читањем песме самоуког каменогорског песника Милије Глушчевића, коју је написао за Симпозијум „Сеоски дани Сретена Вукосављевића“ пре пола века, након чега је добродошлицу у најлепше село у Србији окупљенима упутио председник Центра Милојко Глушчевић, посебно деци из редакције ђачких новина „Валтернатива“ Основне школе „Владимир Перић Валтер“.
О Окици и његовој породици говорио је Милан Цмиљановић, који је истакао да Окица није само Каменогорац или Пријепољац, већ његова достигнућа припадају целој Србији, наводећи да је први завршио факултет у свом селу, али и да је био први новинар из овог дела земље, тадашње Зетске бановине, и да је био један од најбољих новинара у Србији у другој половини 19. века. Кроз чување сећања на њега жели се очувати и свест о значају штампаних медија, истакао је Цмиљановић.
Окица Глушчевић и Миливоје Жугић су били велики ствараоци и громаде у својој професији, али крај из ког су потекли није се потрудио да сачува сећање на њих, рекао је новинар Радоман Ирић.
Други део скупа био је посвећен обележавању 90 година ђачког новинарства на овим просторима. Подухват штампања листа „Наш саморад“ 1936. године, који су покренули учитељи у школи у Каменој Гори – браћа Миодраговић, превазилазио је границе села и Пријепоља. Текстове ћака објављених у „Нашем самораду“ читали су ђаци редакције „Валтернативе“, који је прошле године био најбољи ђачки часопис у Србији.
Велибор Маринковић, некадашњи учитељ и некада издавач „Заједничких дана“, а данас листа „Ђачка задруга“, казао је да је значај „Нашег саморада“, а данас „Валтернативе“ немерљив, јер када нема ђачких часописа све што се у некој школи дешава остаје заборављено.
На скупу, којем су присуствовали и Окичини потомци из Ужица, промовисан је трећи број часописа „Стари Влах“, а окупљени су могли да обиђу сталну поставку етно куће, као и библиотеку која ће убудуће носити име Окице Глушчевића. Истакнут је и допринос Дејана Глушчевића реализацији скупа, а Жељко Дулановић из Нове Вароши, представник Удружења новинара Србије, примио је Каменогорску повељу која је УНС-у додељена за све што је учинио на обнови споменика на београдском Новом гробљу и чувању сећања на Окицу Глушчевића.
Више погледајте у видео прилогу:
