Аутор/ка: Циљ земаља Европске уније је да до 2025. године рециклирају најмање 50 одсто комуналног отпада. Тај проценат у Србији износи тек око 3 одсто, што говори о веома неповољној ситуацији у којој се налазимо и огромним улагањима и променама које нам предстоје. Пројекат “Општине са нула отпада“, који финансира Европска унија у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Србија – Босна и Херцеговина 2014-2020 за циљ има постизање дугорочне ресурсне ефикасности у сектору управљања отпадом.
Пројекат “Општине са нула отпада“, који се реализује у три општине у Србији и три у Босни и Херцеговини, кроз примену заједничких активности заснованих на принципима нула отпада и циркуларне економије, настоји да ојача друштвено – економски развој у прекограничном подручју ове две земље. Током две године трајања, у свим општинама партнери су општинске управе, школе и јавна комунална предузећа.
Ми имамо у плану са њима да радимо на изради интерактивне мапе, која ће да обухвати све дивље депоније на подручју једне општине. Оно што је јако битно јесте да се набаве за грађане сетови канти за одвојено сакупљање отпада и компостери – каже Никола Глуваковић из Удружења „Инжењери заштите животне средине“ из Новог Сада.
Уз едукативне активности о циркуларној економији и принципу нула отпада, у оквиру пројекта ће бити набављени судови за раздвајање отпада, шредери и ињектори за рециклирану пластику. Пројекат је осмишљен по узору на разне европске моделе, а планирана је и посета Марибору, граду који има један од најбољих резултата у области рециклаже отпада у Европи. Директива о отпаду Европске уније предвиђа да ће до 2025. године око 65 процената комуналног отпада бити рециклирано.
Даље им је циљ да се до 2050. године 100 % отпада рециклира. Циљ им је да се до 2035. године само 10% отпада заврши на санитарним депонијама. И ми у Србији тежимо том циљу, али то иде теже и то је озбиљан проблем. Ми за сада имамо изграђених 11 регионалних санитарних центара, а планом је било предвиђено да се изгради 29 – објашњава Глуваковић.
Србији недостаје стратегија за управљање отпадом, која је истекла 2019. године, а неопходна је и измена застарелог закона о управљању отпадом.
Према званичном податку из 2016. године свега 3% комуналног отпада је у Србији рециклирано, док је већина завршила на депонијама, сметлиштима, поред путева. Велики проблем је што општине у Србији не достављају Агенцији за заштиту животне средине извештаје о укупној количини генерисаног отпада на територији општине. Имам податак да је 2016. године само 95 од 145 локалних самоуправа доставило тај извештај – закључује Никола Глуваковић.
Подаци Еуростата показују да је Босна и Херцеговина једина земља на европском континенту, која је рециклирала мање комуналног отпада од Србије у 2018. години. На другој страни истиче се Немачка, која је са више од 67 процената рециклаже достигла циљеве ЕУ за 2035. годину. Прате је Словенија са око 59 одсто рециклираног отпада, Аустрија са око 58 одсто, Холандија, Белгија, Швајцарска са више од 50 процената. За достизање ових бројки, Србији недостаје развијенија инфраструктура, опрема, људство и едуковано и освешћено становништво.
