Аутор/ка: Борба за радна права и достојанствен живот жена на овим просторима траје већ 112 година и 8. март као важан историјски и политички датум прилика је да се њихов глас чује и укаже на позицију жена у различитим професијама. Дебата „Достојанство. Плата. Живот“ коју је организовало Удружење „Форум жена Пријепоља“ уз подршку Медиа и реформ центра Ниш и Амбасаде САД у Србији била је посвећена положају новинарки у локалним медијима.
Према висини и редовности зарада, условима рада и могућностима решавања различитих важних егзистенцијалних питања, положај новинарске професије је веома тежак. И у новинарству жене морају много више да раде и доказују се да би напредовале на послу, а истовремено су за исти посао често мање плаћене од мушкараца.
Стање у медијима заправо представља одраз друштва у ком живимо, у коме је систем поремећен и у ком има доста људи који се баве новинарством, а нису новинари, већ само извлаче неки економски интерес из тога и урушавају ову професију у којој је све мање правих новинарских прича. Свакако да то није област у коју би жене хрлиле, јер нема ништа толико добро да их сачека. У истарживању „Жене и медији“ које је рађено у Србији, 70% жена је рекло да је незадовољно својом позицијом и размишља о промени професије само што немају све ту могућност, па остају ту где јесу – истиче новинарка ТВ Форум Далиборка Малешић.
Приватизација медија довела је до расипања некадашњих редакција и уситњавања медијске сцене. Иако су жене данас већина у новинарској професији, годинама су уређивачке позиције задржавали мушкарци. То потврђује и пример некадашње редакције „Вести“ из Ужица у којој је једна од панелисткиња дебате радила скоро три деценије.
Све су те уређивачке позиције држали мушкарци, жене су радиле културу и друштвене теме. Јако мало на позицијама уредница су биле жене све до краја 80-их година. После тога смо добили уредницу радија, али је са тим кренуло и осипање тог мушког кадра који је одлазио у иностранство, пензију, војску или неке боље плаћене послове. Онда смо дошли у ситуацију да у периоду када сам ја била уредница радија, па новина и касније директорка све су биле жене у редакцији имали смо двојицу колега. Данас тај медиј има троје запослених – прича власница портала „Ужице медиа“ Нада Тошић.
Новинарке су чешће у ризику да доживе сексуално узнемиравање, сексистичке коментаре и увреде који су обликовани окружењем у ком живе и раде.
Жене су томе изложене и унутар професије и од публике. Проблем је када си млада, јер си добила посао зато што лепо изгледаш. Кад си старија, онда не ваља, не иде да се на телевизији виде боре. Мислим да је тога увек и било, али је сада експлозија тога на друштвеним мрежама и сви ти коментари су доступни на једном месту. Жене се нападају на основу физичког изгледа, на основу старости, рода и карактеристика које никакве везе немају са професионалним знањем или конкретним медијским садржајем – сматра председница УО Асоцијације локалних медија „Локал Прес“ Марија Обреновић.
Истраживање „Жене у медијима“ коју је спровела „Иницијатива за мирне промене“ показује да иако жене чине доминантну радну снагу у медијима, редакције у Србији нису успеле да промене друштвене и културне норме које држе жене у неповољном положају и непосредно утичу на одржавање штетних стереотипа.
